„Северодвинск“ погодио прве циљеве на копну

Најновија вишенаменска нуклеарна подморница „Северодвинск“, део пројекта 885 „Јасен“, лансирала је прву крстарећу ракету која је имала задатак да погоди циљ на копну. Фабричка испитивања подморнице су при крају, те се очекује да ће пловило наредних месеци бити испоручено морнарици. „Северодвинск“ ће постати прва подморница у низу од осам вишенаменских пловила која ће бити испоручена руској флоти у оквиру државног програма наоружања за 2011-2020. годину.

Главна подморница пројекта 885 пројектована је још 1993. године, али у наредних 10 година радови на пловилу су практично обустављени због недостатка финансирања. Како су трошкови војних пројеката повећани појавила се могућност да се заврши изградња подморнице. Али, требало је ревидирати пројекат, унети у њега модерну опрему и најновија наоружања, због чега су померени рокови изградње.

У јуну 2011. дорађени „Северодвинск“ је послат на пловна испитивања. Многе компоненте те подморнице су новине за руску бродоградњу. То су најновији хидроакустички комплекс „Иртиш-Амфора“ са сферичном антеном великог пресека која заузима цео предњи део пловила, као што се то ради у америчким подморницама. Такво решење омогућава значајно побољшање карактеристика комплекса. Примена те антене наметнула је другачији положај торпедних апарата, који су из предњег дела премештени у средишњи.

Главно оружје подморнице јесте њен ракетни комплекс. Њених осам универзалних система за лансирање може да прими до 24 ракете различитих врста. Ту су противбродске ракете „Оникс“, различите ракете и ракете-торпеда комплекса „Калибр“, као и стратешке крстареће ракете „Гранат“. Разноврсност наоружања подморнице пројекта 885 чини вишенаменским пловолима која могу извршавати све врсте задатака.

Али велика функционалност намеће и високу цену подморнице, која је већа од $3 милијарде по пловилу. Евентуално смањење цене за 20-30% у току производње било би делимично решење. Ипак, проблем недостатка нових подморница у морнарици не може се решити само набавком великих и скупих пловила.

Ремонт и модернизација постојећих подморница совјетске производње могу само делимично обезбедити потребе морнарице. Ресурс тих пловила је ограничен, док потпуна модернизација захтева улагања која нису мања од оних потребних за изградњу нове подморнице. Решење би могла бити изградња подморнице нове генерације која би била унификована са „Јасенима“ у погледу базне опреме, али нешто мање величине.

Још једна прилика за уштеду јесу наоружања. Многи задаци не захтевају 10 торпедних апарата и 8 универзалних система за лансирање, од којих сваки може примити до три ракете. Нова вишенаменска подморница вредности до $2 милијарде и депласмана до 7000 тона могла би постати реална радна јединица руске флоте. Могла би заменити подморнице пројекта 671 у различитим модификацијама, у западној класификацији зване Victor, а незванично „Црни принц“ (надимак који су им дали британски морнари), које су при крају свог животног рока.

Илија Крамник,