Зашто Србија поново бежи од стратешког партнерства са Русијом?

 Србија се окреће Русији, специјални односи Београда и Москве, Томислав Николић у првој званичној посети код Владимира Путина…

Ово је само део бомбастичних најава представника нове власти у Србији, којима су прошле године била пуна уста приче о томе како ћемо се коначно окренути стратешком партнерству са јединим искреним пријатељем међу светским силама.

Ипак, после више од осам месеци постаје јасно да је и ово била само подвала патриотским гласачима у Србији од стране нове Владе. Јер, попут режима Бориса Тадића и ова власт на све начине бежи од блиске економске и политичке сарадње са Москвом, која је уједно и једина шанса да Србија крене напред.

На пружену руку из Русије, Николић, Дачић и Вучић и даље окрећу леђа и гледају искључиво ка Бриселу. Због Брисела повлаче и катастрофалне потезе у косовској политици. У исто време, представници српске власти ни у једном тренутку нису позвали званичну Москву да у оквиру Уједињених нација такође буде посредник у преговорима око Космета, већ за посреднике прихватају само Брисел и Вашингтон, који су заправо и режисери шиптарске независности!

Када је економија у питању, ситуација је још гора. Министарка енергетике Зорана Михајловић чак отворено ради на саботирању почетка изградње Јужног тока, што и није изненађење ако се зна да је висока чланица СНС такође и члан међународне групе блиске Трилатералној комисији.

Слуге Запада у Београду знају да ће изградњом Јужног тока, ситуација у Србији неповратно кренути у корист србског народа, што Брисел и Вашингтон желе да одложе.

Најтужније је што србски политичари учествују у политици Запада, која је већ деценијама иста: јачање Срба на Балкану аутоматски јача руски утицај у овом поднебљу и то се мора зауставити.

Јер, србофобија у западном свету је само рукавац тамошње русофобије. Православни Срби (иако је као што је познато увек било и Срба католика и муслимана) су продужена рука Русије и руског утицаја на Балкану и по таквој укорењеној предрасуди, Запад покушава да српску државу умањи, економски ослаби и тако умањи утицај Русије.

Москва је кроз историју била једини искрени спољнополитички савезник Срба у њиховој борби за ослобођење и уједињење. И зато је један од главних бриселских захтева београдским послушницима заправо ограничење блиске сарадње са Русијом.