Велики четвртак

Четврти дан страсне недеље или Велики четвртак обележавају 2. маја православни верници. Од овог дана почињу традиционалне припреме за најважнији празник у читавој црквеној години- прослави васкрснућа Христова - Ускрс. Према јеванђељима, дан пред своју смрт на Крсту, Исус Христос је окупио све своје ученике, како би последњи пут за трпезом били заједно. Историја хришћанства памти овај догађај као Тајну вечеру.

Управо тада је била установљена једна од главних светих тајни хришћанске вере- тајна причешћа или ехваристија, што на преводу са грчког значи „захвалити“. У интервју за „Глас Русије“ говори протојереј Максим Козлов, настојник храма Преподогног Серафима Саровског:

- На Велики четвртак се обављају два важна богослужења. Ујутру литургија Василија Великог, на којој се сви православни хришћани позивају да се током ове службе причесте. А увече на Велики четвртак, служи се, познато чак и онима који су слабо упознати са црквеним животом- Читање 12 јеванђеља, о последњим данима и страдањима Исуса Христа.

Од давнина је у Русији Велики четвртак познат и као Чисти, обзиром да је предвиђено на тај дан молитвама чистити душу. У московском Донском манастиру се спрема специјална смеса 50 супстанци на основи маслиновог уља, зачинских трава и благотворних смола, која се користи при обреду тајне миропомазања, којом се завршава света тајна крштења. Веома је важно да се ова смеса припреми и освети до Велике суботе, рекао је за „Глас Русије“ јеромонах Дмитриј Першин, испред омладинске организације Руске православне цркве:

- Некада давно, у ово време су крштавали оне који су током Великог поста учили основе хришћанства. То је био једини дан у току године, када је било могуће крстити се- на Велику суботу. На тај дан сви верници су се окупљали у храмовима, свештеници су крстили а верници би се присећали догађаја Страсне недеље, распећа и васкрсења.

Још од древних времена, управо на четврти дан Страсне недеље верници почињу да се спремају за прославу Ускрса, да чисте станове, да све непотребне ствари изнесу из куће. До револуције 1917.године у Русији је био обичај да се клеком каде унутрашње просторије. То се сматрало веома корисним и ефикасним против болести и свакојаких нечистоћа. Било је препоручено купање у потоку или бистрој води, још до свитања, како би тај дан људи дочекали чисти . Временом је обичај купања заборављен, но до данас је остао обичај да се стан или кућа почисте, као и да се испече ускршњи колач „кулич“ и да се офарбају јаја- атрибути без којих се прослава Ускрса не може замислити.

Милена Фаустова,