Песник и просветитељ Максим Амелин

Архаиста-иноватор – тако називају московског песника Максима Амелина. Он је нови добитник награде Александра Солжењицина, која је уручена у Москви 15. маја. Почасну награду Максим Амелин је добио за иноваторске огледе који померају границе и могућности лирске поезије, за развој разноликих традиција руског стиха и за широку просветитељску делатност на благо префињеној речи.

Жири руске књижевне награде коју је утврдио још сам Александар Солжењицин пре 15 година, сада предводи удовица чувеног исца. Али наградни фонд, коа и раније, чине хонорари за издавање главне књиге Солжењицина – романа епопеје Архипелаг ГУЛАГ – у разним земљама. Пред доделу награде Максим Амелин је рекао у интервјуу за Глас Русије:

- Награда Солжењицина за мене је велика част. Као прво, сама фигура Солжењицина за мене је врло важна – он је велики писац и мислилац 20. века. А као друго, ова награда има врло добар жири. Он увек чини неочекивани, непредвидиви избор међу књижевницима, научницима. Стати у ову обзиљну групу за мене је важно.

Као добитник награде Солжењицина, Максим Амелин је у низу познатих руских грађана као што су писци Валентин Распутин и виктор Астафјев и глумац Јевгениј Миронов. Његов данашњи багаж је неколико поетских збирки, између осталог Хладне оде и недавна Улубљени говор. Говорећи о свом стваралаштву, Максим Амелин примећује да извор надахнућа за њега често постају песнички текстови прошлости.

- Постоји филолошка тачка гледишта да текстови рађају текстове, да није у ствари Ана Петровна Керн која је дошла Пушкину била извор Ја памтим чудесни тренутак, већ текст Жуковског чији цитат је легао у основу ове песме. Са друге стране, скоро све песме су везане за биогарфију, извор, апсолутно животан. Стихови долазе или не долазе, нико не зна када могу да те сустигну...

Постоји још једна важна страна делатности Максима Амелина. Он је председник Уједињене хуманитарне издавачке куће, у којој се реализују пројекти везани по правилу за поезију и што је исто тако важно, за просветитељство. Максим је например вратио из заборава одличног руског песника с почетка 20. века Сергеја Нељдихена, припремивши за издавање његову збирку и двотомним издањем је подстио на заборављеног руског класика 18. века Александра Сумарокова.

Награда Александра Солжењицина је већ трећа награда 43-годишњем песнику, преводиоцу и издавачу Максиму Амелину. Да ли ће их бити још, не зна се. Како каже Максим Амелин, свака књига има своје непредвидиво деловање.

Олга Бугрова,