Између осталог, евродуг = европревара

Арно Леклерк, мултимилионер, стручњак за Русију, саветник неколико банкарских група, аутор књиге «Русија као евроазијска држава. Геополитичка историја од основања до Путина» разматра могућност остваривања идеје Хосе Мануела Барозуа о стварању јединствене службе евродуга с њеним финансирањем на рачун емисије специјалних обвезница Европске Заједнице.

Арно Леклерк: Не бих рекао да у то верујем! Између осталих, такви европапири већ постоје. На енглеском се они зову EFSF или OSM. Управо они и генерирају постојећи европски дуг уз помоћ емисије. Мада с друге стране, у правом смислу ове речи, они ипак нису државне задужнице. Данас, у овој фази је технички недостижно, према мом мишлењу, оно, што се тиче емисије заједничких еврообвезница. Реч је о некој фискалној интеграцији при спајању у јединствен систем дугова и потенцијалних губитака. То ће, изгледа, бити лоше прихваћено, међутим, за почетак ће морати да буде промењен Устав Немачке, који то забрањује. Дакле, мислим да смо за сада далеки од тога.

ГР. Шта мислите: ова идеја још није сазрела, те не може данас да буде примењена у пракси?

Арно Леклерк: Она није сазрела, јер ће бити противуставна у Немачкој. Ради тога је неопходно променити немачки Устав, што је немогуће. Мислим да та идеја спада више у сферу политике, могуће, у циљу да скрене пажњу од Грчке и Португала, које су се поново нашле у тешкој ситуацији, између осталог, у вези с њиховим дугом. Познато је да су се Европска Централна Банка и Марио Драги индиректно умешали да би олакшали ситуацију у тим земљама. Између Северне и Јужне Европе постоји још велика разлика, у неким случајима назвао бих је дисонансом. Мислим да пре него што дођемо до емисије јединствених европапира за финансирање дуга, и пре тога када Немци почну да нешто мењају – између осталог, код њих је почео предизборни период – проћи ће много времена! Мислим да је реч о гестикулацији на нивоу Брисела, а не о конкретним радњама».

Александар Артамонов,