ДЕМОКРАТИЈА И ПОЛИТИЧКА СТРАНКА

Пише: Гостимир Т. ПОПОВИЋ, војно политички аналитичар

Демократија као основно обележје неког политичког система се током целог деветнаестог, двадесетог и на почетку двадест првог века налази у центру политичке праксе, јавног живота и целокупне јавне мисли човечанства. Ако демократију изразимо као " владавину народа од народа и за народ" онда можемо да кренемо даље у разматрања како најбоље операционализовати политичке функције које ће да обезбеде да демократија  достигне замишљени ниво.

Према политичкој теорији, демократија  означава владавину народа, тачније слободну заједницу слободних грађана који непосредно сами одлучују о општим пословима  који се изједначавају са заједничким интересима или се бар тим интересима приближавају.

У својој суштини демократски политички систем представља одговарајуће принципе који се односе на власт и на политичке односе, организацију и уопште укупан политички живот друштвене заједнице. Ти основни принципи су: суверенитет народа или човека; владавина већине и право мањине да се изрази;  политика представљена као скуп алтернатива;  ограничавање сваког политичког монопола; обезбеђење друштва од тираније већине или мањине као и од разних облика насиља.

Демократија захтева учешће ефикасних, добро организованих и народу окренутих политичких странака као кључних субјеката политичког живота и основног коректива у друштвеним односима у конкретној друштвеној заједници.

Основно одређење политичке странке је у чињеници да је странка  добровољна, релативно трајна политичка организација чији је циљ преузимање и вршење власти,  учешће у њој или сталан утицај на њу ради заштите и остварења одређених интерса друштвене групе која је формирала странку.

У процесу уобличавања политичких мишљења, ставова и захтева, политичке странке доприносе стварању реда из хаоса множине бирача, те практично формирају категорију која се у класичној политичкој теорији зове "политичка воља" чиме се друштвени живот каналише у правцу организованог система.

Политичке странке  у основи су јединствене организације које испуњавају низ међусобно повезаних функција, битних у процесу демократског управљања. Основне функције странке подразумевају:

·        учешће на изборима да би се на њима и победило,

·        проналажење метода за контролу владе и њених институција,

·        обједињавање и представљање друштвених интереса,

·        давање програмских алтернатива,

·        избор и припрему политичких вођа који могу преузети управљање друштвеном заједницом.

Свака политичка странка има своје место и улогу у политичком систему те се не може узети за критеријум да странке са бројним чланством имају кључну улогу, пошто понекад и оне са малим бројем чланова и малим бројем изабраних представника могу да буду значајан коректив друштвеног живота.

Странке које успешно обављају своју мисију, имају функцију интегративног чиниоца који доприноси стабилности. Способност странака да испуњавају вишезначне задатке, укључујућу номиновање и подржавање кандидата за јавне функције, учествовање и побеђивање на изборима и повремно преузимање власти, битно их чини различитим од других волонтерских грађанских организација у демократији.

Развијање демократске праксе и формирање демократских установа је непрекидан и динамичан процес. Пут ка демократији у свакој друштвеној заједници биће условљен низом политичких и историјских чинилаца а демократска етика треба да буде идеја водиља која инспирише политичке чиниоце у спровођењу демократских промена.

Демократско друштво и демократски друштвени односи су идеал који човечанство тежи да достигне кроз целу своју историју, али још увек само у неким малим периодима човечанство се том идеалу и приближило.  Многе снажне друштвене институције и опредељени појединци су много дали за развој оштег интереса, а у будућности људског друштва демократске политичке институције и односи немају алтернативу.

Политичке појаве и процеси немају јасно омеђене границе већ се налазе у свим деловима друштвеног организовања и утичу на њих, а висок степен демократичности политичких странака један је од предуслова да се читаво друштво организује на демократским принципима.

Одговорност, као примарни однос у политичкој странци и као принцип који странка нуди грађанима и бирачком телу, јесте основа на којој се базира активност странке. Странка која у свом практичном раду покаже виши степен одговорности, демократичности и организованости има веће шансе да дође до примарног циља због кога је организована и  формирана, а то је што виши степен учешћа у вршењу власти.


prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com