Британија се бори против фереџе

Полако и опрезно Британија се приближава забрани ношења женског атрибута ислама на јавним местима – никаба, хиџаба и паранџе. За сада прећутна забрана ношења ове специфичне муслиманске одеће уводи се у медицинске установе Уједињене Краљевине. Парламент земље је ово питање почео да разматра 9. септембра. Али даље од дискусије ствар није напредовала, мада иницијативу о увођењу ограничења подржава сам премијер Дејвид Камерон.

Данас је  више од 10% британских државних болница незванично забранило свом персоналу да носи муслиманске мараме које потпуно затварају лице.

Ако је веровати статистици, исламизација у Европи тече невероватним темпом. Тврди се, на пример, да је за последњих 30 година број муслимана у Британији скочио 30 пута. У Француској до 2027. године сваки пети Француз ће бити муслиман. У Холандији половина свих новорођенчади су Арапи, и за 15 година половина Холанђана ће исповедати ислам. У Белгији већ сада четвртину становништва чине муслимани. Према подацима федералне статистичке службе Немачке, због пада наталитета међу Немцима за 5 година земља ће бити претежно муслиманска.

Стручњаци истина саветују да се опрезно односимо према таквој статистици. Као прво, то су само оцене. При томе врло приближне. У већини европских земаља забрањено је да се приликом састављања статистичких прегледа постављају питања о религиозној припадности грађана. Као друго, муслимани такође осећају притисак од стране европске културе. Много од њих се асимилују у Европи и одлазак у џамију за њих постаје формалност и данак традицији, каже доктор Крис Ален, аутор књиге Исламофобија.

- Чак после догађаја од 9. септембра 2011. године у Њујорку смо видели препород антиратног покрета против ратова у Авганистану и Ираку. У њега су се укључиле разне групе, укључујући младе муслимане, леве организације. Млади муслимани су веома политизовани. То не значи да се они радикализују. Све више их брине шта се ради у политици. И брине их не само као муслимане, већ и као Британце.

Талас исламофобије у земље делимично је изазван и тешким економским временима, уверена је експерт лондонског Института за расне односе доктор Лиз Фекет. На несрећу, живимо у Британији која сада преживљава економску кризу. Падом стандарда руши се социјална хармонија у друштву, каже Лиз Фекет.

- Социјалне материје разарају се и влади је потребно да нечим споји друштво. Лепак који се нуди је патриотизам и национализам. Ми као да покушавамо да препишемо сву нашу историју, да додамо у њу националистички подтекст. При таквом спајању, културном плурализму и етничкој разноврсности нема места.

Проблем није толико у муслиманском становништву краљевине, колико у Британској Заједници – обједињењу бивших колонија и доминиона круне. Њено становништво премашује две милијарде људи, уљкучујући муслиманске земље или земље са јаким слојем муслиманског становништва као што су Пакистан и Индија. Број муслимана у Заједници неколико пута премашује сво становништво Британских острва.

Уводити антиисламске законе у одевању значи изазвати оштро незадовољство земаља са којима Британија има традиционално јаке трговинско-економске односе. И Лондон не може то да не узима у обзир.

Андреј Федјашин,