«Певајуће оружје» руске армије

4. октобра легендарни Ансамбл песме и игре Руске Армије «Александров» слави 85. годишњицу гала-концертом у Москви на позорници Кремаљског дворца. У њему учествују звезде забавне музике. Средином октобра колектив ће имати турнеју кроз европске главне градове. Величина прославе јубиларне године одговара светској слави Ансамбла.

Калинка, Катјуша, Смугљанка, Устај, огромна земљо! – многе песме у Ансамблу Александров се преносе с колена на колено. Публика у свим земљама певајући прати те песме и аплаудира. О таквом тријумфу се није ни сањало 1928. године, када је неколико музичара-ентузијаста извело први концерт пред руководством Црвене армије у Москви. Мали ансамбл је имао тада скромни циљ: да представи сваком војном лицу земље уметност, која подржава ратни дух и патриотизам. Међутим, колектив се толико допао да је ускоро стекао званични статус. На челу њега је био хорски диригент и композитор Александар Александров. Иначе је он у младим годинама био регент црквеног хора у московском храму Христа Спаса, у руску културу је он ушао као аутор музике Химне Русије.

Светска слава александроваца, како су називали војни колектив у отаџбини, почела је од наступа на Светској изложби у Паризу 1937. године. Своја сећања износи унук првог руководиоца ансамбла Евгениј Александров.

- За први концерт нису биле продате улазнице, нико није знао о њима ништа. То је била новост у уметности. Међутим, после концерта се у Паризу то сазнало, те су људи чекали у редовима ноћу. Све карте су биле распрдате.

Ништа слично у свету тада није постојало: оркестар, који је спајао академске и руске народне инструменте. Одличан мушки хор и солисти са гласовима, достојним најпрестижнијих оперских позорница. Играчи, према сликовитим изразима критичара, «споре с земљином тежом», када они играју козачке игре са сабљама, на позорницама су снопови правих варница. Музички репертоар Ансамбла Александрова је био необухватан – од војне и народне музике све до опера и црквених песнопојања. Уметници у еполетама су освојили стране гледаоце. Сваки наступ Ансамбла Александров постаје мисија, уверава у интервјуу Гласу Русије директор колектива Леонид Малев.

- Постоји задатак: да подигнемо престиж наше државе. Када побеђујемо у спорту, када на Евровизији побеђује наш певач, осећамо понос за нашу државу. Ако пљескају уметницима у униформама, аплаудирају Русији, Руској Армији.

Мобилни одред културе, Певајуће оружје, Певајућа дипломатија – тако називају ансамбл Александров. Прва лица држава долазе на његове наступе. Међутим, позорнице за наступе колектива нису само у краљевским и председничким дворцима, Ватикану и седишту НАТО-пакта. У време Другог светског рата то су били ровови и блиндаже на фронту, данас су то армијски гарнизони и граничне стражарнице. Често су они у најудаљенијим, тешко приступачним местима, понекад у жариштима конфликаита.

У свету је ансамбл Александров не само симбол Руске армије, већ и симбол земље, која предлаже људима такве вредности као што су добро и лепота.

Јелена Андрусенко,