Грађански рат се враћа у Мозамбик

Ново жариште нестабилности настало је на југо-истоку Африке. Основне политичке групације Мозамбика су спремне да почну рат за природне ресурсе земље. Експерти се боје, да ће кофронтација силе између владајуће странке ФРЕЛИМО и опозиционог Мозамбичког националног отпора (РЕНАМО) водити обнављању грађанског рата и ширењу радикалног ислама на југу Африке.

Примирје између РЕНАМО и ФРЕЛИМО трајало је од 1992. године. Међутим, недавно су екстремисти опозиције напали полицијску станицу у граду Маринги у центру земље. Посматрачи повезују заоштравање политичке ситуације с могућим почетком прерасподеле сфера утицаја на сировинском тржишту земље. Током дужег времена Мозамбик није интересовао крупне светске државе. Разрада и експлоатација његових природних ресурса сматрала се економски неучинковитом. Савремене технологие су омогућили промену таквог гледишта, каже заменик директора Института Африке РАН Леонид Фитуни.

- Земља, која се раније сматрала пратично лишена неких озбиљних природних ресурса, данас се активно истражује од стране геолога и стручњака сличних грана. На епиконтиненталном појасу и практично дуж читаве обале су пронађена велика налазишта гаса. Почели су активни истраживачки радови унутар земље. Сазнало се да у Мозамбику има много могућности за перспективну разраду корисних руда.

Поред гаса, корпорације посебно интересују ретки елементи, међу којима и титан, чија налазишта су откривена у Мозамбику. После наглог смањења извоза тих елемената од стране Кине, свет осећа битан дефицит тих материјала. Данас ће заинтересовани потрудити да заузму места, користећи свој утицај на месне политичке снаге унутар земље, - сматра Леонид Фитуни.

- Спољни играчи – пре свега САД и ЕУ с једне стране, Кина, Бразилија и Индија с друге, - активно покушавају да се укључе у могућности коришћења тих ресурса. Африка је једина у свету територија, где се могу добити нова права на природне ресурсе. Зато је почела борба за прерасподелу сфера утицаја.

У вези са тиме неки посматрачи се боје појачања радикалног ислама на југу Африке. Искуство арапског пролећа је показало да блискоисточне револуције, које су почеле под заставама демократизације, уствари су извели на сцену исламисте. Руководилац Института примењене оријенталистике и африканистике Саид Гафуров сматра такву бојазан узалудном.

- Не сматрам ову опасност великом, тамо нема много муслимана. Моје искуство сведочи да су црначки муслимани из Јужне Африке доста мирољубиви и далеки од радикалног ислама. У сваком случају, од вахабизма или оног, који пропагирају Браћа-муслимани.

У сваком случају, стручњаци сматрају да ће се интересовање према ресурсима Мозамбика расти, значи, можемо да будемо сведоци нових сукоба, а, вероватно, и обнављања крвавог грађанског рата.

Влад Гринкевич,