Велики човек који се молио Богу и држао се Русије
Његошев стриц и претходник на владичанском трону, Свети Петар Цетињски, у опоруци је заклео народ, како је записао, на «верност побожној и христољубивој Русији», а Његошу, ког је одредио за наследника, поручио је да буде са Богом и уз Русију, чега се Његош касније и држао целог живота, након што је и званично проглашен за владику од стране Руске православне цркве у Санкт Петербургу 1833. године, чему је лично присуствовао и Цар Николај Први, а помоћу издашне финансијске помоћи коју је тада добио, започео је снажан културни и просветни развој Црне Горе, а као најважнији корак у том правцу је била куповина штампарије у Петербургу, која је постала позната као Цетињска штампарија.
А с обзиром да је узоре за своја песничка дела проналазио у руској култури, а посебно у стваралаштву Пушкина, занимљив је податак да је Његош служио и молебан за тог великана руске књижевности, а посветио му је и песму под називом «Сенима Александра Пушкина», у којој га је описао као «срећног песника великог народа». Такође, о снажном утицају Пушкина на Његошев уметнички развој, говори и чињеница да је цетињску библиотеку опремио по узору на његову, а у радном кабинету је држао Пушкинову слику.
Mожда би било занимљиво осврнути се на неке Његошеве мудрости које су постале нешто попут народних пословица, а поготово би могле бити корисне и у данашње доба, када се понекад губе морални оријентири и духовне одреднице, и када због такозваног медијског спиновања често постаје замућено и нејасно – шта је добро и исправно, а шта је странпутица и погрешан пут.
На пример, можда би ваљало подсетити се Његошевих речи да је «самообмана убитачна и за људе и за народе», или његових чувених стихова које многи знају напамет - «Вук на овцу своје право има ка тиранин на слаба човјека, ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија». А такође вреди поновити и ону његову мисао – да је «свако рођен да по једном умре, али част и брука живе довијека.»
Наравно ово је само један мали део мудрих казивања. Међутим и тих неколико мисли које су остале иза чувеног владике Рада, како је био познат у народу, биле би довољне савременим владарима и властодршцима да сагледају правце и путеве своје политике, те да их упореде са оновременом политиком коју је спроводио Петар Други Петровић Његош.
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Србија
- ЦрнаГора
- књижевност
- историја
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »

.jpg)














