Украјина: цена питања
Тон актуалном таласу дискусија о геополитичкој важности Украјине за запад и његовој спремности да преузме на себе трошкове насилног увлачења ове земље у ЕУ диктира угледни амерички политиколог конзервативног усмерења Дејвид Фрам.
Он је објавио преко Си-Ен-Ена свој нови чланак на геополитичке теме. Његов лајтомотив је следећа фраза: Када је Украјина стекла независност, ослобођен је не само украјински народ, већ и читава Европа. Без Украјине са скоро 46 милиона становника и богате природним ресурсима Русија је велика и јака земља, али није суперсила.
Звучи убедљиво – баш у духу познатих сентенци Збигњева Бежзинског о важности контроле над Украјином ради „империјских“ амбиција Русије. Ипак геополитика је зато и стекла у последњој деценији такав политички утицај, што се не базира увек на чисто економским разлозима и строгим финансијским прорачунима.
Сами украјински економисти су већ израчунали да ће њиховој земљи за решавање актуалних социјално-економских проблема у наредне 3-4 године бити потребна гигантска сума од 160 милијарди евра. Наравно, Европска централна банка и антикризни механизми ЕУ теоријски могу да поднесу дату суму. Спас обичног Грка већ је коштао Европску комисију, ЕЦБ и ММФ 250 милијарди евра и ова цифра није коначна. Ипак слични трошкови, мада је реч о зони евра, створили су озбиљне проблеме за ЕУ, укључујући пораст социјално-економских проблема и нарастање националистичких расположења. У оваквим условима Брисел (читај Берлин) несумњиво неће платити 160 милијарди евра Украјини.
То потврђује и председник скупштине дијаспоре и Срба из региона, бизнисмен и јавни посленик из Кијева Драган Станојевић.
Па и председник Европског парламента Мартин Шулц сматра да у Европи није посебно популарно помагати земљама које се налазе у кризи. А важан фактор за економски опоравак украјинске економије може да буде њена активнија интеграција у простор Царинског савеза. Русија, Белорусија и Казахстан који га чине највећи су трговинско-економски партнери Украјине. Према званичним подацима, на њих отпада око 38% украјинске робне размене. За 2011. годину она је изнела 65,6 милијарди долара, а 2012. године 63 милијарде.
А ЕУ, тим пре у њеном актуалном стању, није у стању да понуди Украјини адекватну трговинско-економску алтернативу. Европске економије имају довољно својих проблема.
Петар Искендеров, Тимур Блохин,
- Извор
- Глас Русије, фото: «Голос Столицы»/ vostok.rs
- Повезане теме
- Украјина
- САД
- геополитика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















