Индија и Кина деле космос
Космички уређај Чане-3 на чијој палуби се налази месецоход Јујту, стартовао је са космодрома Сичан. Средином децембра месецоход треба да се искрца на површину сателита земље, да узме узорке месечевог тла и да изведе истраживање руда. Наредна етапа треба да буде слање кинеског астронаута на Месец које може да се деси после 2020. године.
Кина је постала трећа земља у свету после САД и СССР, која је упутила на површину сателита земље своју летелицу. Не чуди што је лансирање првог у историји земље космичког уређаја на Месец било примљено у Пекингу као још један доказ претварања Кине у глобалну државу. Способну у перспективи да истисне свог главног конкурента САД не само у економији и трговини, већ и у космичкој индустрији. Ми ћемо радити на остварењу нашег космичког сна који ће постати део кинеског сна о националном препороду, обећао је директор центра за лансирање Чанг Чанчунг. Индикативно је да теза о великом кинеском сну постала је кључна у прогаму новог кинеског руководства на челу са председником Кине Си Ђинпингом.
Мада и даље заостаје у космичкој индустрији за САД и Русијом, у последње две деценије Пекинг је уложио у освајање космоса огромна средства. То му је омогућило да данас избије у међународној космичкој трци на треће место.
Саопштење о лансирању кинеског месецохода Јујту практично се подударило са новошћу о другом амбициозном космичком пројекту који реализује Азија. Космичка сонда Мангаљјан коју је Индија лансирала почетком новембра, намењена истраживању површине Марса, напустила је земљину орбиту прошле недеље и избила на путању лета Црвене планете. Очекује се да ће сонда избити у орбиту Марса у септембру наредне године.
У случају успеха марсовске мисије Индија ће постати прва држава у Азији која је избила у светски клуб истраживача Марса, где се сада налазе САД, Русија и Европска космичка агенција. Кина је покушала да реализује сличан пројекат 2011. године, али је претрпела неуспех. Тако заостајући за Кином у развоју своје космичке индустрије у целини, Индија претиче азијског конкурента у реализацији пројекта Марса.
Тенденција је очигледна. Како се смањује интересовање за нове амбициозне пројекте у традиционалним космичким силама, међународна космичка трка напорима Кине и Индије премешта се у Азију. Пажња за космички програм условљена је не само потребама азијских економија које се бурно развијају, већ и задацима утврђивања свог новог глобалног статуса који стоје пред њима.
Космички програми нису само наука и техника, већ и велика политика. Између осталог Кина је изразила спремност да сарађује са другим државама, пре свега Индијом, у области космичких истраживања. Може бити речи о будућој прерасподели међународног тржишта космичких технологија и услуга у корист водећих азијских фактора. Цена индијског марсовског пројекта је изнела 72 милијарде долара. То је 6-7 пута мање него цена сличних пројеката ветерана космичког клуба. И то је још један фактор који може да допринесе премештању међународне космичке трке у Азију.
Сергеј Томин,
- Извор
- Индија и Кина деле космос/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















