Једноруки Џек као алтернатива послодавцу

Магловити Албион је узнемирен. Због економске кризе приходи становништва су значјано пали, многи становници су лишени стабилне зараде. У тежњи да поправе финансијски положај Британци траже алтернативне изворе прихода.

И ту, као чаролијом, појављује се једноруки Џек. Само прошле године коцкарски аутомати у Великој Британији су донели профит од 1,5 милијарде фунти или скоро 2,5 милијарде долара. При томе углавном на рачун сиромашних и незапослених, јер једноруке бандите постављају претежно у најсиромашнијим квартовима. И Британци који су дигли руке од запошљавања у њих убацују последње монете у нади да ће се обогатити или бар мало побољшати стандард. Али најчешће се дешава супротно.

Почетком новембра савет Ливерпула је гласао за потпуну забрану коцкарских аутомата. Слична мера се разматра у Ирској. Многи се надају да ће против проблема почети борба на владином нивоу. Ипак Лондон не жури да реагује. Како је изјавила министар спорта и турзима Велике Британије Хелен Грант, очигледних доказа да су аутомати изазвали увећање броја коцкара нема. И позвала је да се не жури са крајњим мерама.

Јер игромани су златна жила за коцкарски бизнис, а на крају крајева и за државу. Зато Велика Британија не жури да затвара сале са једноруким Џеком и разматра закон о опорезивању добитака у интернет-казину. Зато у Немачкој сваки више или мање крупан добитак широко се осветљава у штампи. Зато председник Кипра Никос Анастасиадис укључио је у план за извођење земље из кризе отварање коцкарница у јужном делу острва. Зато Јапан жури да усвоји закон који легализује казина.

У Русији већ 4 године игре на срећу су забрањене свуда, осим у четири зоне у разним крајевима земље. Прихода државној благајни од коцке је мање. Али мање је и уништених судбина. Ту треба бирати шта је важније – приход државе или благостање већине становника, сматра угледни експерт у сфери међународног бизниса Високе школе економије Наталија Карпова.

- Ако је неки бизнис оријентисан на добијање профита, ризици за оне који купују дати продукт остаје. Ако желимо да укинемо те ризике, значи да желимо да ликвидирамо дати бизнис. Зато држава има само две опције: или да ликвидира овај бизнис, или да сачува круг потрошача привржених играма на срећу. Ту, наравно, остаје и одређени ризик.

Сада је у Русији разрађен нацрт закона који омогућава регионалним властима да уводе на својој територији забрану букмерјкерског бизниса. Раније су кладионице биле ван закона о играма на срећу. Сада ће пропуст бити исправљен. Улог је стављен!

Наталија Коваљенко,