Парсонс: УН сакриле извјештај о бомбардовању СРЈ

Амерички независни новинар Роберт Парсонс, извјештач из међународних институција у Женеви, изјавио је да су у мају 1999. године УН у цјелини сакриле од јавности шокантан извјештај Сенегалца Бакарија Кантеа, шефа прве мисије УНЕП-а (Програм УН за човјекову околину), о катастрофалним еколошким посљедицама бомбардовања СР Југославије.

Парсонс је успио да добије Кантеов извјештај од свог извора у УНЕП-у и 17. јуна 1999. објави његове дијелове у женевском дневнику "Курије" под насловом "Скривен алармантни извјештај о посљедицама бомбардовања Југославије: Отрови које УН неће да виде".

Роберт Парсонс је у интервјуу за франкфуртске "Вести" посвједочио о томе да су се у канцеларијама УН цензурисали и "фризирали" извјештаји о здравственим посљедицама употребе оружја са осиромашеним уранијумом на Балкану.

"Атмосфера и тло у бившој СР Југославији трајно су загађени отровним материјама због бомбардовања индустријско-хемијских комплекса и због употребе оружја са осиромашеним уранијумом", наводи се у извјештају, који преносе "Вести".

У извјештају се оцјењује да ће наредне генерације, које живе на бомбардованом тлу, патити од канцерогених обољења, а биће повећан број спонтаних побачаја и деформитета новорођенчади.

Наводи се да су због бомбардовања природу у СР Југославији загадиле отровне супстанце, међу којима су најопаснији полихлоробифенили (ПЦБ), висококанцерогене материје одговорне за имунолошке болести.

"Према расположивим подацима, снаге НАТО-а употријебиле су муницију са осиромашеним уранијумом, гађајући војне и цивилне циљеве. Употријебљена је муниција калибра 30 милиметара. Испаљивана је углавном из авиона типа А-10, као и крстарећих ракета `томахавк`. Ове ракете могу да пробију челик дебео 57 милиметара, а њихово пуњење је радиоактивно и сматра се да садрже уранијум 238“, наводи се у извјештају и додаје да је ова врста муниције нуклеарни отпад, чија је употреба веома опасна по здравље.

Према извјештају, употреба ове муниције, осим тјелесних повреда код људи, изазива и радиолошку контаминацију, која узрокује канцер.

И извјештају, који је током маја 1999. године упућен генералном директору УНЕП-а Клаусу Топферу, каже се да приликом употребе оружја са осиромашеним уранијумом настаје уранијумски оксид (U308 и UO2), као и гасови радијум и радон.

"Оксидне честице су ширине између 0,5 и 5 микрона и вјетар може да их разноси на удаљеност од више стотина километара. Пошто у региону Југославије најчешће дувају сјеверозападни вјетрови, то практично значи да загађење иде ка Мађарској, Њемачкој, Хрватској и БиХ или ка Албанији, Македонији и Грчкој", наводи се у извјештају, који указује да су најтеже погођена насеља на Косову.

Роберт Парсонс у интервјуу наводи да му је један непосредно упућени дипломатски извор пренио да је у јулу 1999. једна група швајцарских научника дошла до још драматичнијих закључака о посљедицама употребе осиромашеног уранијума на Балкану од оних које садржи забрањени извјештај Бакарија Кантеа крајем маја исте године. Њихово истраживање било је дио активности дипломатске групе "Фокус" коју су чиниле Швајцарска, Аустрија, Русија и Грчка.

"Пошто је Швајцарска покривала све трошкове, остали чланови групе су морали да ћуте“, каже Парсонс.