ЕУ: крај еуфорије?

Прошлог понедељка, 13. јануара, десило се ново премештање многобројне армије посланика Европског парламента, њихових помоћника и персонала из Брисела у Стразбур – укупно око три хиљаде људи. У том француском граду, као што се зна, европски парламентарци четири дана у месецу одржавају своје седнице. У друштву и медијима поново се говори о бесмислености милионских трошкова пореских обвезника на слична премештања.

За прелазак растојања од 480 километара специјално се изнајмљују два међународна експреса. То кошта 240 хиљада евра. Плаћање преводилаца кошта 3 милиона евра, а парламентарних лекара, који такође редовно курсирају маршрутом Брисел-Стразбур износи 400 хиљада евра. Издражвање огромне зграде Европског парламента у Стразбуру која се користи само 48 дана у години захтева 60 милиона евра годишње, јер персоналу треба платити плату свих 12 месеци.

У целини, по подацима европског Инернет-портала ЕурАктив, цена рада Европског парламента на сва три места – по потреби посланици се окупљају још и у Луксембургу, где се налази секретаријат – износи 16% парламентарног буџета – скоро 250 милиона евра годишње. Шта би рекли тим поводом рецимо Грци, које исти ти посланици позивају да стежу каишеве? – питају се експерти.

Одговор на ово питање у извесној мери може да се сматрају резултати анкетирања Гелаповог института о степену поверења европљана према ЕУ од 2008. до 2013. године. Само 4 од 28 земаља чланица ЕУ – Луксембруг, Немачка, Белгија и Данска – са више од половине анкетираних изјаснило се за подршку јединственој Европи. У већини земаља поверење према европском пројекту последњих година је пала. Најосетније се то испољило у Шпанији: тамо отприлике само сваки трећи подржава идеју јединствене Европе.

Ако се говори не о темпу пада, већ о апсолутним цифрама, овде су несумњиви рекордери Грци. Тамо су нашли да ЕУ заслужује подршку свега 19% анкетираних.

Али ипак, како сматра шеф одељења за земље и регионе руског Европског института Владислав Белов, резултати анкетирања нимало не значе неозбиљност, тим пре крах европске идеје.

- Године рецесије су се одразиле на расположење грађана, посебно у земљама које су највише пострадале од кризе. Зато је њихова реакција објашњива. Леви, у првом реду у Немачкој, критикују ЕУ зато што је у току реформи социјална страна остала у сенци и упозоравају на то уочи избора. По мени, они имају на то право.

Неки медији су назвали резултате анкетирања о поверењу ЕУ крајем еуфорије. У извесном смислу у праву су. Али расположење у јединственој европској породици мења се често – тако да актуелно анкетирање о којем смо говорили вероватно неће бити последње.

Олег Севергин,