Православно становништво Русије слави Богојављање Господње

Православни верници Русије славе 19. јануара Свечаност Богојављања Господња. Овај празник спада у 12 највећих, главних у црквеној години. Он има своје традиције и обреде. У свим православним храмовима земље тог дана се служи посебна Литургија и врши се велико освећивање воде.

На дан празника Богојављења верници се сећају јеванђелске приче о томе да је Јован Претеча крстио у водама реке Јордан Исуса Христа. Пред микрофоном је настојатељ храма светог благоверног кнеза Александра Невског при МГИМО протојереј Игор Фомин.

- Управо тада се Господ јавио у три лика Свете Тројице. Глас је изговорио: то је син мој љубљени, у којем је моје благовољење, голуб је слетео на Христа, и сам Господ наш је изашао из Јордана.

Као и у многим другим словенским земљама – Грчкој, Србији, Републици Србској, Бугарској, Русији за празник Богојављања освећује се вода. То се врши уочи Богојављења, на дан строгог поста, и на само Богојављање у свим православним храмовима земље. Освећена вода има необичне особине.

Тог дана посећивање Светог Духа освећује водену природу. Сам Господ освећује воду. Она постаје света и лековита не толико од физичких болести, колико од духовних оболења. Преко те воде – велике Агијасме – човек стиче посебну благодет. Ову воду пију на ште срце. Према традицији ноћу уочи Богојављања многи верници теже да зароне у воду, јер сама реч «крштење» на грчком значи зароњавање. Ради тога у рекама, језерима, рибњацима се праве отвори у леду, који често имају облик крста. У Москви, без обзира на температуру 20 степени испорд нуле има много оних, који желе симболично «крштење».

Црква ни од кога не тражи и не забрањује такво зароњавање, каже богослов, доцент Сретенске богословије Москве протојереј Вадим Леонов.

- Ни у једном црквеном канонском документу и богослужбеним статутима нема налога о зароњавању. То је народна традиција за празник Богојављања. Њен смисао је да човек осети оно, што је било пре више од две хиљаде година на Јордану. Традиција не противречи смислу празника, а није неопходна и обавезна за хришћане.

Ове године је у Москви направљено више од 50 отвора на леду. У односу на протеклу годину је то мало. Ниска температура је настала недавно, нису све реке добиле дебели лед. Увек су приликом зароњавања присутни хитна помоћ, МВС и рониоци-спасиоци, као и пољске кухиње са врућим чајем и топлом храном. Неколико десетина хиљада људи је одлучило ноћу уочи Богојављана да очисти у леденој води душу и тело.

МИлена Фаустова,