Војна разонода ЕУ

Током последњих година, Брисел је на рачуне неколико европских компанија које се баве производњом оружја уплатио новац у истраживачке сврхе- тврди се у извештају британске невладине организације (НВО) „ Statewatch ”, чије се седиште налази у Лондону.

Укупно, говори се у извештају организације „ Statewatch ”, из бриселких фондова на рачуне одбрамебног сектора отишло је 315 милиона евра у „истраживачке сврхе“. Отприлике 120 милиона евра од ове суме је отишло на финансирање управо војних пројеката. Према одредбама актуелног европског програма научних истраживања и иновација « Хоризон - 2020", средства издвојена за реализацију, не могу се користити у војне сврхе.

Међу главним корисницима новчаних средстава из Брисела су најпре гиганти војне индустрије као што су Thales, Selex, EADS и Sagem . При томе, како се посебно подвлачи у документу британских бораца за људска права, више од половине новца које је упућено овим војним фирмама отишло је у име разраде пројеката безпилотних летелица. Тренутно из фондова ЕУ, према извештају НВО „ Statewatch ”, финансирају се такви пројекти као што је „Талос“ за надгледање копнених граница, „Персеј“ за копнене и морске, као и „Сибила“ само за морске. Разрада ових дронова се одвија у француским одбрамбеним концернима као што су Dassault, Aviation и Thales . А пројкету Талос за који је из средстава ЕУ издвојено 13 милиона евра, прикључен је и концерн из Израела који се бави производњом војних дронова.

Осим свега наведеног, у новембру минуле године 7 држава ЕУ- Француска, Немачка, Италија, Холандија, Шпанија и Пољска су формирале „клуб“ са циљем стварања програма за Европску агенцију за одбрану.

Иако у Европској комисији категорички одбијају оптужбе да се баве војним истраживањима, лондоснки борци за грађанске слободе говоре о овој готово нескривеној тенденцији ЕУ ка „милитаризацији“. Да оставимо у заградама афричке походе Француске, разговоре Берлина о новим иностраним мисијама Бундесвера, које не искључују можда баш ту Африку... Истина, говорити о потпуном једниству у Европи овим поводом, овде, ипак не би требало јер је присутна потпуна неопредељеност, сматра шеф одељења европске безбедности Института Европе Дмитриј Данилов:

- ЕУ, са једне стране, не може да не делује- имајући у виду своју политичку одговорност и ангажман. А са друге стране, у читавом низу случајева не може да делује ефикасно. Унутар ЕУ као и до сада постоје различите тачке гледишта у односу на то у ком правцу би требало деловати.

Као што видимо, број питања расте. А тим питањима можемо додати још једно - коме и за шта су неопходне беспилотне летелице у Европи?

Олег Севергин,