Електронска завеса Ангеле Меркел

19. фебруара у Паризу ће бити одржано 16. по реду заједничко заседање немачко-француског кабинета министара. У оквиру сусрета канцелар Ангела Меркел рачуна да са француским лидером Франсоом Оландом размени своје нове идеје о европском Интернету, изнете преко викенда за време редовног недељног обраћања грађанима.

Идеја немачког канцелара да се Европа покрије својеврсном електронском завесом од свеприсутне радозналости америчких и свих осталих специјалних служби изазвала је у европским медијима велико интересовање. Ових дана има више него довољно коментара тим поводом. Експерти и новинари већ на сав глас разматрају практичне аспекте реализације сличног пројекта. Предлог Меркел да се осигура поузданија заштита личних података европљана од електронске шпијунаже од стране САД ни код кога у принципу не изазива примедбе. Њега, на пример, сматра потпуно сврсисходним руководилац Немачког независног центра за заштиту података са штабом у Килу доктор Тило Вајхерт.

- Са тачке гледишта супротстављања шпијунажи од стране АНБ у сфери европских комуникација то је по мени разумна мера. Проблем са кршењем норми заштите персоналних података у САД имали су сви европски партнери. Њих имају све земље чланице ЕУ. Али о некаквој гвозденој или електронској завеси не треба говорити. Реч је не о изолацији, већ о осигурању безбеднсти сопственог система комуникације.

Истина, не прихватају сви идеју европске мреже једнозначно, истичући извесну дволичност исте те Немачке. Тако Ангела Меркел изјављује да усвајање обновљене директиве Европске комисије о заштити података напредује споро зато што у неким земљама стандарди нису тако строги као у Немачкој. А Берлин је тобоже против њиховог ублажавања. Брисел међутим сматра да управо Немачка кочи преговоре, пошто би хтела да изведе одређене службе ван важења новог европског законодавства о сакупљању, чувању и предаји личних података грађана.

А за сада експерти покушавају да схвате шта је у ствари имала у виду госпођа Меркел. Јер она је рекла да се формира управо европска комуникациона мрежа, а не да се усаврши постојећа. Истина, у реалност тога да ће европљани направити сопствени Интернет ипак не верују. Као ни заменик директора Института за политичку и војну анализу Александар Храмчихин.

- Испада да се предлаже да се направи још један Интернет. Сумњам да је то могуће. То је сложено и технички, и политички. Јер управо у Европи највише воле да говоре о слободи Интернета. А они ту сами дају повод другим земљама да се тако рећи осамостаљују унутар Интернета. Осим тога, зависност Европе од Америке врло је велика – пре свега рекао бих у психолошком плану. зато ће се наставити сарадња специјалних служби, при томе све информације ће се све једно преносити Американцима.

Олег Севергин,