Периферија ЕУ шаље С.О.С. сигнал

Скоро истовремено стигла су два саопштења. Мађарска владајућа партија Јобик организовала је свој предизборни конгрес у бившој синагоги града Естергома. Демонстранти су покушали да га осујете, али полиција није дозволила. Јеврејске организације су изјавиле да је Јобик својим дејствима увредио сећање на Јевреје, протеране из Естергома за време холокауста. Нисам нациста и антисемита, немам чега да се стидим, изјавио је председник странке Габор Вона док су његове колеге из партије узвикивале антисемитске пароле.

Истовремено драматични догађаји су се дешавали у бугарском Пловдиву. Али овде је џамију напала гомила националиста и фудбалских навијача. На зграду су летеле петарде и каменице. Ради се о томе што муслиманска општина покушава да врати преко суда џамију која је била одузета у корист државе пре сто година. Уопште покушаји муслимана у Бугарској да обнове своја права на 29 џамија изазивају неодобравање бугарске јавности. У суштини инциденти у Бугарској и Мађарској су различити. Али корен је исти – нетрпељивост. Шта се дешава сада на периферији ЕУ? Према мишљењу главног уредника листа Русија у глобалној политици Фјодора Лукјанова,

- У Европи се дешавају разнолики процеси. Један од њих је јасни успон конзервативизма, чији је покретач нетрпељивост према мигрантима, покушаји заоштравања миграционе политике. Одраз је био недавни референдум у Швајцарској, где су се протекционистичка расположења проширила на суседе – Немце, Французе.

Али као у богатим земљама Западне Европе етничка, религиозна или друга нетерпељивост настаје из бојазни средње класе за своје благостање, у Источној Европи све је много горе. Криза која је жестоко погодила младоевропљане извела је на политичку сцену екстремизам и популизам, што постаје овде мал те не норма. Фјодор Лукјанов истиче:

- Мађарска у том смислу необичан је пример обратног развоја. Модел који тамо реализује премијер Виктор Орбан пре подсећа на постсовјетске земље са ауторитарним наклоном. Партија Јобик није у влади, ипак парламентарна је, представљена чак у Европском парламенту. Она је трн у оку читаве Европе, зато што поставља антисемитска питања. Савремени европски ксенофоби по правилу нису толико антисемите колико антимуслимани, антиемигранти. Мислим да је руководству ове партије досадило да се све време брани од оптужби за антисемитизам. И решило се на екстремни испад како би се избавила од негативног. Само резултат ће бити супротан. Нарочито одржавање конгреса у згради синагоге, мада и бивше, само ће одати Јобику антисемитски ореол.

У Бугарској се политички систем налази у стању назадовања. За 7 година чланства у ЕУ земља не само да није напредовала у развоју, пре је отворено деградирала. На повољној подлози свеопштег незадовољства цветају ултрадесничари, ксенофобија, а спор за џамију претворио се у отворен погром. Десни радикали су све популарнији у Источној Европи, они активније долазе на власт.

Наравно, ови случајеви не одређују вектор европске политике, сматра политиколог. Али они сигнализирају на опште неблагостање у региону. Примајући постсовјетске земље у европску породицу, Брисел је преузео одговорност за развој толеранције и демократије у њима. Сада осећа да је преузео на себе додатно бреме.

Гајане Ханова,