Комшијске оптужбе преко хашког плота

У Међународном суду правде у Хагу, наставља се усмена расправа у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године.Подсетимо, 2. јула 1999.године, Хрватска је покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба. Србија је 2010. узвратила контратужбом да су власти у Загребу, операцијом Олуја у августу 1995, починиле геноцид над Србима који су живели у Книнској крајини.

Првог дана усмене расправе, у понедељак 3.марта, представници хрватског правног тима су представили своје најважније аргументе у прилог тврдњи да је Србија извршила геноцид. Током свог излагања, главна заступница Хрватске Весна Црнић-Гротић је рекла да ће: „Хрватска показати како се ЈНА претворила из војске која је имала задатак да штити Југославију у саучесника Милошевићевих намера почињења геноцида“. Иако је желела да о томе преговара, Хрватска није одустала од тужбе против Србије јер су, према речима главне заступнице хрватског тима, политички лидери у Србији задржали став порицања злочина. Своју тврдњу Црнић-Гротић је аргументовала тиме да се председник Србије Томислав Николић до сада није јавно одрекао своје повезаности са Војиславом Шешељом, који је у Хашком трибуналу оптужен за злочине у Хрватској.

Расправа се наставља данас исптивањем сведока које је предложила Хрватска, а Србија ће аргументе из своје контратужбе представити 10. марта, а потом позвати и своје сведоке. На челу србског тима се налази Саша Обрадовић који тврди да и Србија попут Хрватске на листи сведока има домаће и стране. Сам правни тим Србије такође чине и домаћи и страни стручњаци- ту је и професор Андреа Цимерман из Немачке, као и професор Виљам Шабас који је један од највећих стручњака у свету за правно тумачење геноцида у међународним односима.

Ваљало би поменути да је потпредседник Самосталне демократске српске странке (СДСС) и посланик у хрватском сабору Милорад Пуповац апеловао на то да се прекине са даљом манипулацијом искустава злочина и геноцида. Пуповац је позвао и да се престане са кварењем међудржавних и међуетничких односа, јер ће у противном, по његовом мишљењу, 2014. година бити година у којој ће се спојити сви наши ратови 20. века. Такође, многи правници како са хрватске, тако и са српске стране, иако не поричу почињене злочине, говоре да геноцида ипак није било. Правници и адвокати који се баве овим питањима пре верују да обе стране не одустају од међусобних оптужби, како би се становништву које је погођено економским проблемима, а често и питањима голог преживљавања, једноставно скренула пажња са тих тема.

Сличног је мишљења и господин Бранко Јуришић, генерални секретар Србског народног већа- политичког, саветодавног и координативног тела које делује као самоуправа Срба у Републици Хрватској:

- Не бих улазио у процене могућих одлука суда. Могу се само придружити ставу и мишљењу свих оних стручњака који тврде да геноцида није било. Тако да мислим да од свега тога неће бити ништа. Коме је све ово требало- чујте, то је велико питање. У Хрватској, што је криза дубља, све се више иде назад у неке ратне године, у деведесете . Добар део штампе и добар део деснице, која није више она десница коју смо познавали у оном облику из времена ХДЗ, већ је данас десница нешто сасвим друго- тим структурама одговара да се иде у крајност и да се непрекидно прича о рату. А од рата наовамо је прошло већ 19 година, од мирне реинтеграције нешто мање... Не знам, чини ми се да је то потребно круговима који желе да се одрже на власти. А тврдње да ова ситуација никоме не одговара, пазите, да ме нико криво не схвати, али у обе државе се живи бедно. Какве ће користи народне масе и сви они који свакодневно живе у страху од отказа имати од ових тужби- заиста не знам.

Управо су хрватска министарка спољних послова Весна Пусић и први потредседник Владе Србије Александар Вучић, током свог сусрета у Београду, свега недељу дана уочи почетка расправе у Хагу истакли да је питање тужби ствар прошлости, а да се две земље свакако окрећу будућности. Ипак, остаје да се види како ће месец дана међусобних оптуживања пред највишом судском инстанцом Уједињених нација утицати по добросуседске односе у пракси.

Јована Вукотић