Задатак жене да чува мир

Жене у читавом свету све чешће постају министри одбране. У Европи се то доживљава као тријумф равноправности, редовна победа феминистичког покрета. Експерти истичу: мада нису све жене рођене да би се бавиле војним пословима, неке од њих успевају да конкуришу у тој сфери мушкарцима.

После Минхенске конференције за безбедност, одржане у фебруару ове године, велику пажњу су изазвала министарства одбране Немачке, Норвешке, Холандије и Шведске. Срећом, то је повезано не с питањима безбедности, већ с тиме, што су министри одбране тих држава младе шармантне жене. То нису ретки примери, када женама поверују одбрану земље. Венесуела, Литванија, Летонија могу да допуне женски одбрамбени клуб. Такве тенденције имају своју основу, - истиче директор Центра стратешке конјунктуре Иван Коновалов.

- Жене су почеле да све чешће заузимају високе положаје у министарству одбране после тога, када су у западним земљама ти ресори почели да се у већој мери баве цивилним питањима, док су војне проблеме превалили на Генералштаб. Прво, то је добра каријера. Друго, то није само добра ситуираност, већ и политички реноме. Осим тога, у неким питањима су жене заиста донеле нове визије.

Жене у војсци већ нису ретке. Нажалост, није им увек лако у мушком колективу. Међутим, ако се савремена тенденција настави, ускоро ћемо видети жену у улози команданта армије. Између осталог, министар одбране Венесуеле Кармен Мелендес има звање адмирала. Не може ни сваки мушкарац да прође читав каријерни пут, каже Иван Коновалов.

- Да се сетимо то доба, када су војскама управљале легендарне краљице. У принципу су оне добро успевале. Например, познато је да се британска краљица супротстављала римској војсци. Међутим, док постоји моћна структура, она је углавном мушка, жена мора да прође пуни каријерни пут, а то је тешко.

О предностима лепшег пола је изнела своје женско мишлење кандидат психолошких наука, доцент Института психологије, социологије и социјалних односа Московског градског педагошког универзитета Лариса Овчаренко.

Понекад је то чак и логичније. Емотивна жена је по природи мајка-заштитница. Зато, вероватно, и природне, и стечене социјалне особине постају основа озбиљних професионалних испољавања, када жене преузимају одговорност чак и за тај посао. Иначе, жена у армији давно није новитет. Женску сналажљивост, еластичност, често су користили и користе.

Међутим, Лариса Овчаренко истиче да се не сме заборавити ни природна предодређеност жена.

- Природни задатак жене је очување мира, породице, очување и повећање домаћинства. Међутим, вероватно, ипак нажалост, жена успева да савлада и такво оптерећење.

Према подацима руског министарства одбране, у војне школе се ове године уписало 200 девојака. Како сведочи пракса протеклих година, жене постају добри везисте, преводиоци, снајперисте и обавештајци. Жене могу да инспиришу да се баве војним пословима заштитнице Отаџбине као што су кнегиња Олга; Антонина Пелшина, која је у Првом светском рату добила два Ђорђевска крста и две Ђорђевске медаље; оснивач првог у историји руске армије женског батаљона Марија Бочкарјова; Херој Совјетског Савеза, учесница Стаљинградске битке пилот ловачког авиона Лидија Литвјак и многи други.

Кира Калинина,