Крим је Бангладеш-71
Један од првих светских лидера којима је руски председник Владимир Путин телефонирао после потписивања споразума о уласку Крима у састав РФ био је индијски премијер Манмохан Синг. Како се каже у званичном саопштењу МСП Индије, он се захвалио Путину на објашњењу руског става у вези с недавним догађајима у Украјини и „истакао је да се индијски став по питањима јединства и територијалног интегритета не мења“.
Опрез у званичном ставу Индије у вези с украјинском ситуацијом, између осталог, и у вези с враћањем Крима у састав Русије се лако може објаснити: то је и постојање сопствених територијалних проблема (пре свега, кашмирског) и то што ће најкасније до краја маја влада Манмохана Синга вратити своја овлашћења.
Релативно недавни догађаји у историји саме Индије показују да територијални интегритет уопште није баш толико света крава и да има ситуација кад спољашње снаге треба да се умешају у развој догађаја у другој земљи.
Додатни фактор за држање по страни индијског друштва и званичних власти поводом догађаја у Украјини јесте то што данас ниједна индијска информативна агенција нема своје дописнике у Москви (а да не говоримо о Кијеву). Има их само један велики лист - „Хинду“. Због тога се информације у индијским медијима углавном своде на преписивање вести западних информативних агенција. Одавде потиче једнострано обавештавање о догађајима и исто такво њихово доживљавање од стране индијских читалаца. Због тога индијски аудиторијум сматра да је референдум на Криму наводно одржан под цевима аутомата у условима руске окупације.
Међутим, пре 40 година Индија није била тако опрезна кад се радило о судбини целог народа који се нашао у ситуацији налик на ову у којој су се нашли становници Крима у југоисточне Украјине. Ради се о догађајима који су се 1971. године одиграли у Бангладешу (тада – Источном Пакистану).
Тада су се државне границе приликом поделе некадашње Британске Индије, као и административне границе савезних република бившег СССР (које су постале државне после 1991. године) одређивале веома условно, нису узимане у обзир економске, историјско-културне, језичке и друге везе међу становништвом. Због тога су у оквиру једне државне творевине – како Пакистана по обрасцу из 1947-1971. године, тако и Украјине – били укључени делови који историјски нису међусобно повезани. У оба случаја је постојала, а у случају Украјине још увек траје, јасна подела на Исток и Запад. И један део је на силу покушао да лиши други његовог етничког, језичког и културног идентитета. Кад се становништво Источног Пакистана побунило, индијска влада се није дуго колебала и увела је своју војску у овај део Пакистана.
Наравно, постоје и разлике између садашње ситуације на Криму и догађаја из 1971. године у Бангладешу. Нове украјинске власти нису примениле отворено насиље против становништва Крима, није било ни повећања руског војног контингента на Криму преко броја који је одређен споразумом о базирању Црноморске флоте. Били су довољни одлука Савета Федерације о могућности војних дејстава ван граница Русије и жеља Кримљана, јасно изражена на референдуму, да желе да се врате у Русију.
Борис Волхонски,
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















