Немци имали око 1.000 погинулих, 1.500 рањених, изгубили 146 авиона

06.04.2014. год.

КАДА је Хитлер 6. априла 1941. активирао „Директиву 25“, наређење да се нападне Југославија, на нашу земљу из Аустрије, Мађарске, Бугарске, Румуније, Албаније кренуло је два милиона војника, а узлетело око 2.000 нацистичких авиона. Војска Југославије успела је да мобилише између 650.000 и 700.000 војника, које, међутим, није развила у борбени поредак.

Епилог, на југословенској страни, углавном у Србији, у бомбардовању и борбама са Немцима погинуло је 10.000 цивила и војника. На територији целе земље за десетак дана заробљено је 375.000 војника Краљевине. Немци су имали око 1.000 погинулих и 1.500 рањених, а изгубили су 146 авиона.

Ове бројке сведоче да се Немци, ипак, нису „прошетали“ кроз Србију.

- Не може се рећи да се Срби нису борили - објашњава Предраг Миладиновић, историчар и публициста.

Поред легендарног Шестог пука, историја бележи јуриш Шестог коњичког пука на Шабац, који су Немци заузели, и њихово херојско страдање. У исто време, полазници Подофицирске артиљеријске школе у Параћину, иако их је командант „солунац“, схвативши шта се догађа, разрешио заклетве, излазе са старим топовима пред Немце, и гине их око 130. Код Младеновца наши тенкови нападају елитну оклопну немачку дивизију и убијају им команданта...

- Бомбардовање Београда била је кључна тачка немачког плана са циљем да се разори србска престоница и воља Срба да се боре - наставља Миладановић. - Само првог дана рушилачког похода на Београд немачка авијација направила је око 500 летова и бацила 360 тона бомби.

ОСВЕТА ЗА ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

ГОВОРЕЋИ о немачком плану за напад на Југославију, овај историчар подсећа да су Немци нарочито били „мотивисани“ да разоре Србију. Многи тадашњи највише рангирани официри носили су бројне „успомене“ са наших простора из Првог рата и вапили су за осветом.

- Александар фон Лер, командант напада на Београд, први борбени лет у животу направио је 31. августа 1914. над Београдом и био је сведок срамотног Поћерековог пораза. Ервин Ромел, потоња „пустињска лисица“, рањен је 1915. у Србији док се борио у саставу Алпског корпуса генерала Мекензена. Адмирал Карл Дениц, командант немачких подморничара, прво потапање подморнице преживео је 1918. крај Улциња. Генерал Артур Флепс, командант 7. СС дивизије такође је ратовао 1915. у Србији. Манфред фон Ритхофен, познатији као Црвени Барон, своје прве извиђачке летове имао је над Србијом 1915.

Извор
Новости

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Караганов: Како Русија може да победи у новом светском рату

Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...

Умрежени за сукоб: израелски „BLACK CUBE“ и инфилтрација Европе

Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...

Ножеви су извучени: да ли се спрема преврат у Кијеву?

Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...

Месец дана рата показао је стратешки неуспех напада на Иран — РТ

Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....

Да ли је повлачење из Отавске конвенције још један почетак краја?

Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...

Виткоф у Москви — РТ

После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....

Остале новости из рубрике »