Потврђена нова оптужница против Караџића

Судско веће Хашког трибунала у понедељак је потврдило нову, измењењу оптужницу против Радована Караџића, која у две тачке бившем председнику Републике Српске на терет ставља геноцид над Муслиманима и Хрватима у БиХ 1992-95.

Измењена оптужница терети Караџића за геноцид над несрбима у Сребреници и још 11 општина у БиХ, те прогон, истребљење, убиства и друге злочине над Муслиманима и Хрватима 1992-95.

Веће председавајућег Ијана Бономија је предлог нове оптужнице, коју је Тужилаштво поднело крајем септембра, усвојило готово у потпуности, одбацујући због недовољних доказа само три додатна навода о убиствима.

Караџић је у две тачке оптужен за геноцид, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање цивилног становништва, незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца.

Оптужбе против Караџића сажете су и усредсређење на: етничко чишћење у БиХ 1992-95; кампању терора против цивила током опсаде Сарајева у исто време; узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995.

Караџићев предлог да се измењена оптужица сведе на само један од тих места злочина, судско веће је одбацило.

Та кривична дела су, поред геноцида, у пет тачака квалификована као злочини против човечности, а у четири као кршење закона и обичаја ратовања.

Премда је број тачака оптужнице остао исти, 11, тужиоци сматрају да су четири тачке - прогон, истребљење и убиства - у измењеној оптужници нове, из чега следи да ће Караџићу бити омогућено да се по њима изјасни о кривици.

Број општина у којима су почињена кривична дела у новој оптужници је смањен са 41 на 27.

Караџић је измењеном оптужницом - заједно са командантом Војске РС Ратком Младићем - означен као кључни учесник у заједничком злочиначком подухвату чији је циљ било трајно уклањање, путем злочина, Муслимана и Хрвата са територија које су Срби сматрали својим широм БиХ.

Поред ВРС, у том подухвату учествовале су ЈНА/Војска Југославије, МУП Србије и српске паравојне снаге.

Као „додатне злочиначке подухвате” Караџића и Младића, тужиоци наводе „ширење терора међу цивилним становништвом Сарајева преко кампање снајперисања и гранатирања”, затим „елиминисање босанских Муслимана из Сребренице” и „узимање за таоце особља Уједињених нација”.

Учесници у заједничком злочиначком подухвату, заједно са Караџићем и Младићем, били су, према предлогу оптужнице, и Момчило Крајишник, Слободан Милошевић, Биљана Плавшић, Никола Кољевић, Мићо Станишић, Момчило Мандић, Јовица Станишић, Франко Симатовић - Френки, Жељко Ражнатовић - Аркан и Војислав Шешељ.

Поред геноцида над Муслиманима у Сребреници систематским убијањем око 7.000 мушкараца, Караџићу се оптужницом на терет ставља и геноцид над Муслиманима и Хрватима у општинама Братунац, Брчко, Фоча, Кључ, Котор Варош, Приједор, Сански Мост, Вишеград, Власеница и Зворник.

Намеру да потпуно или делимично униште Муслимане и Хрвате као етничке групе у тим општинама, Караџић и други учесници у злочиначком подухвату, по оптужници, остваривали су прогоном, убиствима и незаконитим притварањем под нехуманим условима хиљада несрба.

По Тужилаштву, нови оптужни акт „чини јаснијим тврдње оптужбе и сманује њихов обим”.

Караџић је ухапшен 21. јула у Београду, а у појављивању пред судијом Трибунала, крајем јула и крајем августа, одбио је да се изјасни о кривици по тачкама важеће оптужнице. Претпретресни судија Бономи у спис је затим увео да се Караџић не осећа кривим.