Велика свађа боља од доброг мира

У Француској су завршене свечаности, посвећене 70. годишњици искрцавања свезничких снага у Нормандији. Тамо се чак одржао важан сусрет Владимира Путина и Петра Порошенка, изабраног за новог председника Украјине.

Уочи свечаности се, тобоже, случајно на Интернету нашао видео, где Барак Обама енергично тренира у спортској сали, што симболише да је он, као и Америка, у кондицији, те се осећа у Старом свету као код куће. Иначе је председник САД чести гост у Европи. Повод за то се увек нађе – украјинска криза, коју је Вашингтон проузроковао, диверзификација испорука гаса, учлањивање у ЕУ нових чланица – све је у прилог главном стратешком задатку – да коначно засвађају Русију и Европу, што би ослабило истовремено два глобална конкурента, остала би само Кина. Онда би настало вечно светско господство. Све до првог нуклеарног рата, који, свакако, нико не жели.

Нису случајно амерички политичари убеђивали Европљане: одустаните од руског гаса, те ћете бити срећни. Ми ћемо вас затрпати америчким компримованим гасом. То је чисти блеф – САД немају капацитете за његову производњу, ни транспортовање на такве релације. Главна је демонстрација нарочите бриге и заинтересованости за независну демократску Европу од злокобне Русије. Даље је "украјински пројекат", који је већ изазвао настанак жаришта нестабилности на континенту. Да ли је то потребно Европи? Ако је сматрамо разумном, није потребно. Међутим, САД-ама је таква територија потребна, јер то доприноси слабљењу конкурената. И то, ако дође до већег рата, САД неће пожурити да гасе пожар у Европи. То ће, изгледа, бити као некада 1944. године, када су се после неколико година огорченог рата Американци искрцали у Нормандији, да би покупили ловорике победника.

Вашингтон говори о неопходности ширења и учвршћивања НАТО-пакта у Европи, спреман је да издвоји ради тога допунску милијарду долара. Међутим, очигледно је да ће то изазвати само даље компликације у односима Москве и Брисела. Хоће ли им бити од тога лакше? Тешко да ће бити тако. Међутим, далеки прекоокеански "ујка Сем" ће поново са задовољством трљати руке. За њега је велика свађа између Русије и Европе много боља од доброг мира међу њима. Међутим, десило се нешто неочекивано: мала, али поносита Чешка је иступила против даље милитаризације Старог света на рачун ширења алијансе. Можда ће њен пример бити заразан. Онда би тај придев добио искључиво позитивно значење.

Илија Харламов,

Читајте више на Украјина из минута у минут