Албански протест против жардињера "Ангела Меркел"

За нереде нису одговорни момци који су се самоорганизовали преко друштвених мрежа под мирољубивим паролама "Или ми или ви!" и "ОВК", који су кренули на мост да протествују у суштини против парка "Ангела Меркел". Управо тако га називају они који су видели логичну везу између састанка србског руководства са немачким и демонтаже барикада која је уследила.

Више од 20 особа је повређено у сукобима у јужном делу Косовске Митровице у недељу. Ипак догађај никако не можемо да назовемо народним бунтом.

За оно што се десило нису криви бунтовници, већ они који на лаганој ватри подгревају национализам. Јер нови Парк мира није био по вољи "премијеру" Косова Тачију, према којем су жардињере са тујама претња демократији, и градоначелнику јужног дела Митровице Бахтирију, који сматра да се његова овлашћења распростиру и на север. Северни и јужни део Косовске Митровице остају два различита града, тачније васионе. У недељу, пошто су били спаљени аутомобили, бачен сузавац, извршена хапшења и рањено 13 полицајаца, ми смо се још једном у то уверили.

Један од србских политичких лидера са севера Косова, доктор Марко Јакшић, објаснио је за Глас Русије зашто барикада која је стајала 3 године никада није изазивала ”интересовање” Албанаца, а Парк мира одједном јесте:

- То је била једна импозантна барикада, тако да је властима из Београда требало негде више од три сата да је дефинитивно сруше и склоне. Према томе, јачина такве барикаде је фактички код Албанаца остављала један утисак да ће се она тешко пробити, а са друге стране да ће изазвати један жесток отпор Срба и зато пуне три године није било ни једне албанске демонстрације поводом постављања те барикаде. Нажалост, овај Парк мира, који делује помало неозбиљно и једноставно мами албанску страну да дође да то склони и да фактички Албанци из јужног дела Митровице пређу у поход на север. Тако да је неки мој утисак да су јуче то пробали први пут.

На крају о тујама у чијој сени, према замисли руководилаца северне Митровице, требало је да се играју србска и албанска деца. Пошто су сви знаци и симболи тачни и истовремено нетачни, навешћемо два супротна тумачења. Према једним изворима туја је вечна младост. Очигледно, у датом случају још једном потврђен вечити статус “newborn” непризнате државе Косово, чији становници не живе у слози. Према другој верзији, туја симболише жалост и тугу, а када посађено дрво израсте изнад крова, чека смрт у кући. Да куцнемо у дрво(у исту ту тују) да се на Косову то никада више не деси.

Тимур Блохин,