Самит ЕУ: неједнозначни закључци

Самит ЕУ који је завршен у Бриселу протекао је узнаку све већих противречности у тој организацији. Ову чињеницу није могло да сакрије чак ни потписивање споразума са Украјином, Грузијом и Молдавијом од стране ЕУ, о асоцијацији тих земаља са ЕУ и слободној трговини.

Председник Савета ЕУ Херман ван Ромпеј прогласио је потписане документе ”најамбициознијим пројектом сарадње ЕУ са трећим земљама” и ”почетком европског пута Грузије, Украјине и Молдавије”. Руководство ЕУ уопште осећа слабост према гласним уопштавањима. О најамбициознијим пројектима говорило се и приликом увођења евра у оптицај, и уочи пријема 2004. године десет нових држава у ЕУ, и приликом презентације програма Источно партнерство. Актуални самит је додао међу оне који немају преседана још два — али већ негативна по ЕУ. Први је што је на нивоу Савета ЕУ било одржано гласање о кандидатури новог шефа Европске комисије. И први пут ЕУ је подељена фактички на пола по питању даље сарадње са Русијом.

Према подацима лондонског листа Фајненшл Тајмс, најактивније против пооштравања антируских санкција иступа Италија. У том табору су Аустрија, Шпанија, Кипар, Грчка, Словачка, Мађарска и Бугарска. За увођење трећег пакета санкција против Москве (који дотиче између осталог и енергетику) залажу се Велика Британија, Немачка, Шведска, Данска, Пољска, Румунија, земље Балтика. Оштрина конфронтације није дозволила актуаном самиту да донесе одлуку о пооштравању санкција. А у политичкој и бизнис-елити ЕУ расте разумевање погубности таквих мера по економију читаве Европе. Јер Русија осигурава најмање трећину испорука гаса у Европу, а њене трговинске везе са ЕУ 12 пута премашују обиме руске робне размене са САД.

Поред тога, ”смирујуће” дејство на умове европљана врши политичка ситуација у самој ЕУ — којем предстоје озбиљне промене у руководећим органима. Конфликт између британског премијера Дејвида Камерона и његових колега добио је само привремено разрешење. Камерону тако и није пошло за руком да блокира номинацију на дужност председника Еврпске комисије бившег премијера Луксембурга, бившег председника Еврогрупе Жан-Клода Јункера, у коме Лондон види присталицу жестоке централизације финансијских институција ЕУ, што угрожава његове интересе. И Велика Британија није у томе усамљена. На актуалном самиту њу је подржала Будимпешта — што ствара одређену осу конфронтације Бриселу. При томе свима је у ЕУ јасно да је организацији потребна рефрома — потврдио је у разговору за Глас Русије независни руски економиста Дмитриј Тратас:

- Валутни савез у оквиру ЕУ није животан без политичког, финансијског, пореског савеза. Зато даље кретање путем интеграције представља јединствени пут развија ЕУ. Али са друге стране низ држава — између осталог Велика Британија, Данска, Норвешка, неједнозначно се односе према таквој централизованијој ”јединственој Европи”. Ове земље представљају посебан проблем за ЕУ.

А време за доношење одлучних мера за реформисање ЕУ и зоне евра изгледа пролази. Експерти Светске банке објавили су ових дана прогнозу Global Economic Prospects у којој су упозорили Брисел на опасност од дефлације. И чак долазак нових људи на управљачка места само по себи тешко да ће преломити ситуацију.

Не чуди што се средњи индекс пословног и потрошачког поверења према економији зоне евра смањио у јуну до 102 пункта уместо прогнозираног раста до 103 пункта. А у Бугарској која није члан зоне евра улагачи већ јуришају на банке.

Петар Искендеров,

Читајте више на Украјина из минута у минут