У Вијећници у Новом Граду отворена музејска збирка

У згради Вијећнице у Новом Граду данас је, у оквиру манифестације "Петровдански дани", поводом Петровдана - Дана општине, отворена музејска збирка коју чине етно поставка и старе фотографије и разгледнице.
Посјетиоце је на отварању прво поздравио директор Културно-образовног центра Јесенко Tрбојевић, а историчар Маја Јованић–Костадиновић подсјетила је на историјат Вијећнице која је од 2006. национални споменик БиХ.

Она је навела да је Вијећница изграђена 1888. године и да је њена првобитна намјена била зграда градске управе, а након Другог свјетског рата Завичајни музеј.

"Преживјела је два свјетска рата, оштећена је у два земљотреса који су погодили бањалучку регију, те у протеклом рату", рекла је Костадиновићева и захвалила колегама из Музеја Републике Српске и Музеја Козаре за помоћ приликом поставке музејске збирке.

Вијећница је обновљена средствима Европске комисије и отворена је у мају прошле године.

Начелник општине Сњежана Рајилић нагласила је да је за сваки народ од изузетне важности познавање историје. "Имамо своју историју и своју прошлост и треба да је знамо али је још важније да је знају наша дјеца", рекла је Рајилићева.

Према њеним ријечима, музејска збирка није намијењена искључиво познаваоцима историје и културе, већ и ученицима који ће се на адекватана начин упознати о историји града, о оруђима која су њихови преци користили и како су живјели.

Предсједник Скупштине општине Мирко Згоњанин каже да су потребе за умјетношћу велике. "Општина ће у наредном периоду бити максимално ангажовна на јачању духовних богатстава и садржаја", поручио је Згоњанин.

Документарист галерије у Новом Граду Мирјана Дрљача каже да је од непроцјењиве вриједности етнографска збрика Милана Карановића. "Карановић је био етнолог који је основао етнографску збирку у Земаљском музеју у Сарајеву, а дио његове заоставштине породица је поклонила Музеју у Новом Граду", рекла је Дрљача.

Према њеним ријечима, експонати су старији од 130 година, а ријеч је о комплетној женској народној ношњи и мотивима веза из 1888. године, рађеним на просторима босанске Крајине и представљају изузетан примјер народног стваралаштва.

У дијелу музејске збирке је и "соба Милана Карановића" гдје су изложени документи о његовом животу, аутобиографија и дио необјављених научних радова.

Драљача је навела да су посебно значајан експонат у музејској збирци примјер фототипског издања Мирослављевог јеванђеља, поклон потписан руком краља Александра. У поставци која је данас отворена изложена је вилица мамута.

Изложба је отворена радним даном и суботом од 9.00 до 12.00 часова и од 19.00 до 21.00 час.