Одсјај у зрацима залазећег сунца

Руски Сребрни век је познат не само по именима чувених сликара и песника, филозофа и музичара, позоришних делатника и првих филмских уметника. Поред њих у историјат културе су уписана имена сјајне плејаде руских мецена. Умногоме захваљујући њима створена су и очувана после завршетка те епохе многа дела руске уметности и важне културне институције.

Најпознатије мецене су пореклом из богате трговачке средине. Рецимо, из породице Морозових потичу оснивач Музеја лепих уметности у Москви и главни спонзор Московског уметничког позоришта. Породица Мамонтових је допринела процвату руске опере и подржавала многе сликаре. Посебну захвалност потомока су заслужили колекционари дела руске ликовне уметности. То су браћа Третјакови, који су поклонили Москви уметничку галерију, као и Степан Рјабушински, који је сакупио за њу дивну колекцију икона. Свакако, реч је и о Алексеју Бахрушину – оснивачу московског Позоришног музеја, највећег у свету међу сличним музејима. Директор музеја Дмитриј Родионов каже: "Сребрни век је редак пример велике друштвене подршке нових уметничких иницијатива".

- Можда се у томе крије нека законитост, зашто је епоха Сребрног века дала не само уметнике великог стваралачкког потенцијала, већ и људе, који су то одмах осетили, оценили и постали чувари њихове уметности. То је право чудо!.. Зашто су се у читавој Русији, не само у престоницама, нашли такви људи, који чак нису пореклом из монденског друштва, већ средњег грађанског? Можда је то био предосећај страшног доба, које је вребало Русију и настало после две-три деценије?

Настало «страшно доба» често сматрају главним узроком заласка Сребрног века. Међутим, према мишљењу културолога Андреја Пелипенка, "то је био само спољни, а не и основни узрок – заласку су водиле специфичне унутрашње особине те епохе".

- Чак ако замислимо да није дошло до бољшевистичке револуције 1917. године, него све се одвијало некако другачије, и континуитет развоја није био прекинут, сам тај континуитет због унутрашњих чинилаца у било ком случају водио би дубоким трансформацијама. Обратите пажњу: стил сецесије није се дуго развијао, он је настао одмах – током првих пет година је све већ било откривено и пружено. Такви феномени не живе дуго, они нагло вену – бурно, продуктивно, они немају дуго гашење, те се брзо растапају у следећим етапама.

Међутим, Сребрни век је оставио свој уметнички тестамент, и то не само руској, већ и светској култури. Да се сетимо, например, једног од главних филозофа те епохе Николаја Бердјајева, који заузима почасно место међу «оцима-оснивачима» европског егзистенцијализма, или оснивача апстрактног сликарства – сликара Василија Кандинског, који је буквално запазио Европу апстракционизмом. Издвајајући узроке утицаја епохе унутар и ван Русије, Андреј Пилипенко каже:

- Да није био Сребрни век – не би настала ни руска авангарда, која се сматра једним од јарких испољавања руске културе, а која се први пут нашла испред Европе. Идеје Сребрног века су и данас актуелне. Оне су и даље застава супротстављаа ономе, против чега су биле усмерене у то доба. Онда је то била буржоаска баналност, сада само баналност, све примитивно и ниско.

Епоха Сребрног века је имала и другу дефиницију – "руска ренесанса". Њен је аутор Николај Бердјајев објашњавао то овако: "Постојала је опијеност стваралачким успоном, новитет, борба, изазов. Тих година је Русији било пружено много дарова".

Олга Бугрова,