Битка на Козари - 72 године после
На Мраковици је обележена 72. годишњица од велике Битке на Козари. Са обележавања је поручено да Република Српске не сме заборавити шта се је дешавало на овим просторима у Другом светском рату. На обележавању су учествовали учесници битке, велики број грађана, политичко вођство Републике Српске, као и отправник послова Руске Федерације Алексеј Керестеџијанц.
Раде Пилиповић имао је свега девет година када је узео пушку у руке:
- У јуну месецу су почеле да падају топовске гранате по мом селу. Гранате су долазиле из Павелићеве Хрватске. Ми нисмо имали другог избора него да напустимо село и да идемо према Козари. За два дана смо били овде. Терали смо и стоку са собом. Било је велико невреме и склањали смо се под крошње дрвећа, а и правили смо заклоне од грана над главом. Била је глад, била је вера да нећемо изгубити битку. Свако вече када нема авиона играли смо козарачко коло.

Учесник битке, 90-годишња Јованка Богојев добро памти битку и сваке године поводом годишњице долази на Козару:
- Козара је за мене све. Све сам то прошла, а после сам отишла у Београд са 5. бригадом и 12. крајишком и онда смо ратовали по Србији, централној Босни, била сам у Београду, учесник сам Сремског фронта, све до ослобођења.
Председник Републике Српске је истакао да србски народ ни данас није слободан у БиХ:
- Република Србска и србски народ нису слободни у БиХ и они су стављени у једне оквире који су готово неиздрживи за србски народ у БиХ. БиХ као таква. нема консезус за свој живот и та борба за слободу се на симболичан начин и ових дана наставља кроз наше окупљање и наше програмске циљеве, а то је да очувамо индентитет овог народа и индентитет овог краја.
На спомен обележје венац је положио и привремени отправник послова Руске Федерације у БиХ Алексеј Керестеџијанц посвећеном југословенским партизанима, који су пали у биткама против вишеструко бројнијих немачко-фашистичких и усташких снага.
Снаге Немаца и усташке јединице НДХ систематски су прочешљавале Козару и Поткозарје. Карактеристика ове операције је посебно бруталан поступак према цивилном становништву. Један број ухваћених становника ликвидиран је на лицу места, док је већина депортована у логоре. Била је очигледна намера да се подручје потпуно "очисти" од становништва, како би се партизани лишили базе и могућности преживљавања. Током операције преко 68.000 становника депортована је у логоре. Укупан број цивилних жртава на Козари и Поткозарју износи око 35.000 људи, од чега је највећи део страдао управо у овој операцији и током интернације у логоре која је следила., а судбина многих до данас није позната.
Вања Савићевић,
https://serbian.ruvr.ru/2014_07_15/Bitka-na-Kozari-72-godine-posle-7936/
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
- Повезане теме
- РепубликаСрпска
- рат
- годишњица
- историја
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















