На помолу нови ''рат цијена'' нафтном тржишту?

Цијене нафте су на водећим берзама у Европи и САД-у у протеклој седмици углавном осцилирале око границе од 70 долара по барелу, али неки званичници Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) упозоравају да би на тржишту основне енергетске сировине ускоро могао избити "рат цијена"

Најновије упозорење о могућем новом "тумбању" цијена нафте дао је крајем седмице министар нафтне индустрије Анголе Ботелио де Васконселос, чија је земља чланица ОПЕК-а.

Васконселос је упозорио да све већи број чланица нафтног картела, који покрива око 42 посто дневних потреба свјетског тржишта "течног злата", не поштује раније договорене производне квоте и да се "у стварности баве дампингом" или намјерним обарањем цијена.

Најчешће оптужбе за пробијање раније договореног производног "плафона" у ОПЕК-у упућују се на рачун Ирана који, наводно, извози више сирове нафте него што би то смио, а на основу одлуке коју је картел усвојио у децембру 2008.

Иран је, наводи се у добро обавјештеним тржишним изворима, у мају нагло повећао властите испоруке нафте Кини - на 782 хиљаде барела дневно, што је 80 посто више него у истом мјесецу 2008.

Техеран је тако премашио ниво испорука који се обавља у најмногољуднију земљу свијета из Саудијске Арабије, неспорног производног лидера у ОПЕК-у.

Тржишни стручњаци у Неw Yорку наводе да је Иран искористио немогућност Саудијске Арабије да Кини прода тражену количину тзв. тешке нафте, знатно увећавајући своје испоруке.

ОПЕК је у периоду од септембра до краја децембра 2008. смањио дневну производњу нафте за више од четири милиона барела, с циљем да у дужем периоду ограничи дневне испоруке те сировине на мање од 25 милиона барела.

Предсједник Управног одбора руског концерна "Гаспром" Алексеј Милер је у петак оцијенио да би цијене нафте до краја године могле поново да достигну, а можда и премаше, ниво од сто долара по барелу.

Амерички тржишни специјалисти су, међутим, одмах изразили резерву око реалности те процјене.

Дугорочније гледано, нафтне цијене ће највише зависити од брзине којом свјетска привреда буде излазила из садашње кризе. Уколико стопа глобалног економског раста у 2010. буде позитивна већи су изгледи да нафта поскупи, тврде продавци те сировине на водећој европској берзи у Лондону.

У случају да се рецесија продужи, не постоје суштински разлози због којих би нафта требала бити скупља него сада, истиче америчка агенција Блумберг, уз напомену да тржиште тог енергента ипак доста зависи и од активности шпекулативног капитала, па је због тога давање дугорочнијих процијена "незахвалан посао".