Пројекат деструкције 9. део

Значај православља


Збигњев Бжежински, саветник америчког председника за источну Европу, отворено изјављује да је, после комунизма, главни непријатељ западне цивилизације - православље. Не паганство, ислам или јудаизам, већ управо православље. Шта мислите, зашто је он тако конкретан и категоричан? Зато што је православље историјски темељ Русије. Ослањајући се на тај темељ, могућ је потпун препород Русије као империје. Ако не буде православља — неће бити велике Русије. Исто као што неће бити Израела ако не буде јудаизма, и неће бити Ирана ако не буде ислама. Историјска религија је кичма која држи свако традиционално друштво.
Колико год држава била многонационална и многоконфесионална, она има оријентир. Ако ни због чега другог, бар из разлога што недостатак оријентира за друштво представља исто што и смрт. Имати два оријентира је, у принципу, немогуће. За многоконфесионални и многонационални Израел, оријентир је јудаизам. За Иран је оријентир ислам. Оријентир многоконфесионалне и многонационалне САД је - мамон. Оријентир Русије је - православље.
Смисао оријентира је у томе, да би се одредио генерални правац. Чињеница да се муслимани оријентишу према заповестима ислама, а европљани и американци према заповестима тржишта, потврђује да свако има своје. Покушај переоријентације туђе земље према својим ориентирима треба разумети као покушај потчињавања те земље.
Данас запад покушава да присили све остале земље да одбаце своје историјске оријентире и преоријентишу се према Тржишту. То је директан покушај потчињавања. Ако Израел, Русија или Иран почну да се оријентишу према мамону (а то је религија САД), то ће у перспективи значити потчињавање Сједињеним Државама. Без других варијанти. Да све не би било тако очигледно, потчињавање носи научну конотацију и крије се иза речи - слобода савести. То је ђаволски префињен приступ. Извините, али ово се тешко може описати другим речима. Погледајте шта се ради. Најпре се уводи идеја о слободи савести. Све делује исправно и поштено. Одатле се закључује да свако има право да исповеда било коју веру. Ако је тако, онда то значи да давање сатуса државне религије некој од њих, означава повреду других религија. Али пошто су сви људи једнаки и због свега осталог томе сличног, добија се да се ни једна религија не може сматрати државном. А ако је тако, онда државни оријентир постаје атеизам. У преводу на наш језик, то означава култ поклоњења мамону на државном нивоу.
Када нам кажу да у Русији живи неколико милиона муслимана или будиста, и да се зато православна вера не може прихватити у својству оријентира, али истовремено предлажу да се у својству државне религије прихвати култ мамона, то представља недопустиви безобразлук. Наша вера не може бит државна за Русију, а америчка вера може? Како то да разумемо?
Пре одговора на ово питање не треба заборавити да је атеизам религија, јер је негирање Бога — такође вера. Људи верују, да су настали од мајмуна, и да се Сунчев систем образовао сам од себе. Не знају, већ верују. Свака маса функционише тако, што за основна питања има усађено мишљење. Оно што људи уче у школи, то и усвајају за цео живот. Ако уче да Бог постоји, они верују да постоји. Ако уче да га нема — вероваће да га нема. Они не могу да проникну у суштину тог питања, јер то излази ван граница њихових могућности. Истовремено, тражећи некакве оријентире, они их проналазе кроз веру. Правац кретања сваког друштва увек зависи од оријентира, а они зависе од снаге која подржава веру.
После свих анализа добија се да је атеизам религија Тржишта. Као и у свакој религији, и она има своје строге догмате, за чије нарушавање одмах следи казна. У поређењу са било којом другом религијом, тржишна религија је најстрожија. Она не предвиђа покајање и опроштај. Они који нарушавају тржишне догмате кажњавају се одмах, неодложно и сурово.
Сада је главна идеја: зашто је религији мамона било потребно да се представља као да није религија? Историја зна древне култове засноване на поклоњењу мамону. На пример, у Картагини се дешавало такво поклоњење. Али зашто раније то нису скривали, а сада се то тако брижљиво скрива? Сама по себи, та чињеница позива на опрез. Сво наше искуство нам сведочи, да се тако скривају неугодни циљеви. Због чега нас желе обманути?
То је тактика «тројанског коња». Људи мисле да је то коњ, и отварају врата. Чим се «коњ» нашао у граду, из њега искачу непријатељи и покоравају град. Ако би се нескривено означили сви неизбежни и проверени недостаци тржишне религије, ни једно друштво је не би прихватило у својству државног оријентира. Подвлачимо, ни једно. Али то исто треба поклонити у другом «сосу», и људи ће драге воље отворити врата «тројанском коњу». Затим ће почети духовно батинање беспомоћног становништва.
У светлу овог схватања, тешко је објаснити ретку (и зато изненађујућу) једногласност власти, које тврде да се "ни једна религије не може признати за државну". Јасно је да ни ислам ни будизам, јудаизам, хиндуизам, па чак ни руско паганство никада нису претендовали на улогу државне религије Русије. Једини кандидат за ову улогу било је православље. Према томе, под формулацијом "ни једна религија", подразумева се православна вера. Говорећи отворено, израз "ни једна религија" на руском језику значи да православна вера не може бити државна религија, али атеистичка вера може. Зашто у данашњој Русији атеизам може бити државна религија, а православље не може? Зато што су од руског народа направили људе који се не сећају свог порекла. Људи без порекла се опијају, одају разврату, постају лењи и равнодушни. Али ако се врате вери православној, одмах ће отпочети процес опоравка. Атеистичка вера, подигнута на ниво државне идеологије представља корен свих невоља Русије.
Овде је згодно да се присетимо изјаве Андреја Козирјева, бившег министра иностраних послова Русије, који каже у својим мемоарима: "Свака идеологија биће - тоталитаризам. Треба одлучити шта треба да замени улогу идеологије? Новац! Место националне идеологије треба да заузме новац". Из ових размишљања је настао чувени слоган Јељцинове ере: "Богатите се!"
На крају се дошло до тога да данас шачица богатих користи сва средства која су се раније користила за одбрану независности, образовање и друге државне циљеве. Најинтересантније је то – да због тога нико није срећнији, укључујући и те богаташе. Људи су мислили да много новца представља максималну срећу, али кад су то постигли, све је постало некако банално, и није било јасно шта даље да се ради. Данас се многи богате, претварајући то у неки вид спорта, али им ни то не доноси срећу.
Речено је: «Нио не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону» (Мат. 6:24). Људи ће у сваком случају служити Богу или мамону. Ако изаберемо Тржиште, даљи развој догађаја је јасан, у шта смо се очигледно уверили. Веома брзо све ће се свести на телесне жеље, потрошњу и егоизам. Када кључне тачке буду погођене, почеће самоуништење.
То је ефекат на коме се гради политика САД у окупираним земљама. Први посао Американаца је да испуне информациони простор освојене земље идејном продукцијом која уништава основе морала и етике. Агресија се заснива на активацији људских порока. Под видом слобода и других лепих речи, људске душе се активно затрпавају порнографијом и насиљем. То је тактика старозаветне змије, која на крају становништво претвара у потрошаче. Користећи се новим технологијама, земљу прождире чудовиште светског тржишта. За средину је тај процес апсолутно неприметан, чак и пријатан. Када се друштво налази омамљено наркотичним сном, оно не може ни да помисли да након тога следи мамурлук.
Колико год били јаки у својој вери, људи ће, изложени сталним искушењима, пасти. Остаће појединци, али једна ласта не чини пролеће. За то није крив човек, таква је његова природа. Ако би се по манастиру организовале шетње нагих девојака, за кратко време од манастира не би остало ништа. А у свету живе много слабији људи. Ми, који пишемо ове редове, све схватамо, али нико од нас не може рећи да је он безгрешан. Човек се навикава на порочна задовољства независно од разумевања опасности које она доносе. Нико не може да се одупре искушењу ако га искушавају систематски, континуирано и професионално. Као резултат тога, под маском слобода и права, народ се претвара у безобличну масу, каљугу, хаос. Да бисмо се заштитили од тога, потребни су нам нови оријентири. Али одакле их узети, ако у друштву нема вере? Као што показује пракса, оријентири не настају из добрих намера. А ако и настану, онда се, по историјским мерилима времена, у моменту претварају у двоструки морал.
Одређујући шта може бити извор оријентира, потребних као ваздух, логика или Откровење, долазимо до јединственог закључка - Откровење. Из тога произилази главно питање: која је религија оптимална за Русију? Ово није шала, ово је веома озбиљно. Од извора зависе оријентири. Од тога какви ће бити оријентири наше државе, зависи судбина Русије.
Ми ово питање сматрамо толико важним да ћемо још једном поновити: атеизам — то је религија. И то не обична религија, већ врста сатанизма. Људи верују, да Бога нема и да је све могуће. Ова религија је давно ушла у политику. Просто, сатана се, као што му је то својствено, обукао у овчју кожу науке. Тобоже, то сада није религија, нити култ, нити неко друго мрачњаштво, већ цивилно научно гледиште по коме Бога нема и степен задовољења људских жеља представља мерило добра.
Обични људи, природно, нису приметили да је религија мамона дошла у политику. Овој религији веома погодује ситуација, када се она не прихвата у својству религије, већ у својству неке «логије» или «изма», то јест науке. Што више присталица добија идеја: «религија не треба да се меша у политику», тим већу услугу она чини сатанизму, који се тиме још више увлачи у политику. Такав је «тројански коњ».