Ослободилац Београда Алкександар Дубровски - сећања

Из Београда

Драги моји, не тугујте због ове несреће. Разумемо да је за вас губтак сина веома тежак. Уверавам Вас да ћемо се за вашег сина и нашег друга Александра Дубровског светити Немцима све до њихове мрачне пропасти.

Довиђења, пишите ми

Катја

25. 10. 44.



Поштовани Павле Лукијановичу!

Ово ће вас писмо можда чак изненадити, али у рату се свашта дешава. Желим да вас обавестим о несрећној судбини вашег сина Александра Павловича Дубровског. Наравно, она је ужасно непријатна и жалосна, али ништа се ту не може.  Ваш син Александар погинуо је у бици за ослобођење Југословенске престонице Београда. Погинуо је као херој, не одступивши ни корака пред подлим Немцима.

Сахранићемо га у Великом селу, то је на 10 километара       /писмо није очувано у целини/

30. септембар 1944.

Драги родитељи, старамајко и сестре Тањка, Љубка и Зоњка

Драга старамајко и сестре шаљем вам срдачан гардијски поздрав уз најлепше жеље. Ја сам жив и здрав. Живим добро, имам све што ми треба. Налазим се далеко од Вас на територији Румуније. Гонимо проклетог Немца све даље и даље. Ускоро ћемо се можда видети. Не брините за мене.

Довиђења!

Поздрав од Вашег сина Саше

За Тањку и Љубку шаљем разгледнице