Скривене закономерности - Метафизичка глава

Фонд сликара  Михаила Шемјакина приредио у Санкт Петербургу   изложбу „Метафизичка глава„ помоћу монумемталних скулптура,маски, штитника,средњовековних  витешких  шлемова,слика, гтафика, а такође и архитектонских цртежа и ремек- којдела иконописа које истражују недостижну суштину „објекта“ који је, колико обичан, толико  и непонвљив. И уколико научни део експозиције постепено „задаје тон“ и формира одређени мерни систем, утолико  радовбиу савремених сликара  брже псотављају питања на  које сами не могу одговорити.

Симболично значење има то што се понегде на „споју„ истотијског и савременог осмишљени  у  вишеполној  и мешовитој  техници арт-објекти  Гуле Алексјеве  „Златни снови„ и „Сан о будућем„, оба из 2014.  г. Конструкција се  раставља  пре свега очима: платно умиротоворено у сну скривеним златним (о „златном венцу „“златним магновењима „-могућност асоцција се не ограничава) и широко размакнутим у невидљиво, предстојеће у сну створено.

Одлазеће, остављајући на нивоу  одјека, еха, чудом сачуван  материјални иверак сигурно   ступа у узајмни однос  преосмишљавајући себе. Као сјајан пример те „трансформације“ са  маскама из Африке, Океаније и канадских  Индијанаца, или на пример старокелтских  украса за коње  које је  годинама стварао  Михаил Шемјакин.

Хиперреализам црно-белог снимка „Истраживање болести главе„ (1941., САД), с омотаним кабловима око  целе главе пацијента у  праволинијској  природности поприма на изложби  метафоричко и метафизичко  значење . Фотографије архитектурског рељефа персисјког  ћилима, ферске на стубовима у гробници Наферити , јапанскои  хијероглифи; медицинске гравире XIX  века; план  трга италијанског приморског града     Орбетоло –  у привидном „ нескладу„ обједињује   скривене закономерности.  Да би се оне постигле   потребно је  не логично мишљење  него суперосетљиво и  сликовито. Отуда  није сасвим случајно што испливају имена и радови  теоретичара и практичара аналитичке уметности Павла Филонова, блиског апстрактном експресионизму нонконформисте  Марена Шпидлера,сликара-метафизичара  Михаила Шварцмана  и Петра Пушкарова. Дела ове двојице уметника присутна су на изложби не само  у својству илустрације  него и у оригиналу из колекције Михаила  Шемјакина.

У мери смисловног  рашчлањавања „Метафизичка глава„ претворила се „метафизичким показивањем „ са свим последицама које проистичу  у виду чудних „открића„ и аналогија. Тако   на пример пикторесни рад фотографа-аматера  Алексеја Мазурина  „Калуђерица „из 1911.  несхватљивом  визуелном аосцијацијом „наслања“ на  „Меру блискости„  Олге Шчербакове насталу  сто година пре ње. 

Загонетна лепотица  са чудноватом фризуром с фотографије Шчербакове    није  биће са овог света  и да није  формула и знакова исписаних  по њој  мастилом. И управо је то повезује с белдим женским лицем  давне прошлости  знатно више него  естетика која  јој  даје  обележје.

А слика „Душа пиона„ (2014) Ларисе  Јермејеве која се нашла  на  изложби у сличном поретку, на   свађалачки   начин органси и многозначно се  уклапа  у општу концепцију .

Изложба је отворена до 15.  марта 2015. г.

Бранко Ракочевић