Статистика и морал, шта је то?

„Ако вам је до морала, идите у цркву“, гласила је чувена изрека Зорана Ђинђића, а сада се нешто слично може чути и од Статистичке службе Европске уније, јер је после препоруке европским земљама да у свој привредни раст урачунају и допринос нарко-мафије и проституције, то објаснила речима да „статистика не мери морал“. А с обзиром да је недавно и Србија морала да усвоји ту препоруку, можемо захвалити Бриселу што је србски БДП порастао за један проценат, и то макар на папиру и макар на рачун мафијашког бизниса.

Наиме, ради се о томе да је после целог низа других земаља и Завод за статистику Србије у циљу прилагођавања европским стандардима почео да примењује нову методологију израчунавања бруто домаћег производа, по којој се рецимо и трговина дрогом и краденом робом у суштини признају као посебне гране економије, без обзира колико то чудно звучало, а све са објашњењем да се тако реално приказује оно што ионако већ постоји.

Иначе, од нове бриселске методологије су, барем у статистичком смислу, највећу корист имале балканске земље попут Румуније и Бугарске, у којима је БДП одмах „скочио“ за читавих десет процената, што наравно не значи да је пронађена чаробна формула за тренутно јачање њихове привреде, него само указује на високи удео сиве економије, али циници би вероватно рекли да се у овом случају „коњу у зубе не гледа“.

Такође, и искуства неких других држава показују да укључивање дроге и проституције у званичну статистику итекако може значајно увећати цифре које приказују економски раст, па су тако на пример те нове „привредне гране“ са богохулном репутацијом у Великој Британији прошле године подигле укупни БДП за пола процента или за скоро 11 милијарди евра, а слично је и у Шпанији, Холандији и Италији.

У сваком случају, нова метода обрачунавања економског раста, коју заједнички подржавају Европска комисија, Међународни монетарни фонд и Светска банка, оправдава се бољим увидом у укупну производњу у земљи, зато што очигледно сматрају да не треба тражити длаку у јајету, нити правити велики проблем око тога да ли се ради о легалној или нелегалној делатности, јер на крају крајева – бизнис је бизнис.

А будући да је и Србија по речима званичника из Републичког завода за статистику била у обавези да усклади своје стандарде са међународним, те да у статистичком смислу прогласи бизнисменима чак и оне људе који се жаргонским речником називају разним маштовитим именима који се нигде не помињу у уџбеницима на економском факултету, онда се бриселској методологији треба захвалити што је барем на папиру подигла србски БДП. Па макар и помоћу озлоглашених, али мора се признати, перспективних нових грана "привреде".

Ратко Паић,