Косово, Срби и даље чекају на бољи живот

Годину дана је прошло од локалних избора на Косову и Метохији, а власти у општинама са србском већином нису задовољне третманом централних косовских институција. Влада у Приштини им из године у годину смањује буџет, па често, сем исплате зарада запосленима, нема средстава за развој србских средина.

Приликом последњег пописа становништва на Косову, Срби су делимично евидентирани. Смањивши број становника у србским општинама, влада у Приштини је умањила и њихов буџет.

"У прошлој години је буџет био негде око 900.000, ове године је смањен на 796.000, што значи да општина са тим парама, сем покривања плата, не може имати никакве капиталне инвестиције", каже Срећко Спасић, председник Општине Клокот.

И у другим општинама Косовског Поморавља стање је исто. Општинама се не дозвољава да одлучују о приватизацији друштвених предузећа на својој територији, чак и када локална скупштина изгласа да је неки објекат од општег интереса.

"Приватизација је још једна полуга којом се делује на нас. Наиме, ми смо имали неколико задруга на својој територији и неке погоне фабрика које су постојале у старој, матичној општини Гњилане. Један број њих је приватизован. Прошле недеље смо добили са њихове стране да смо у обавези да иселимо музичку школу која се налази у просторијама задруге у Партешу", каже Драган Николић, председник Општине Партеш/Пасјане.

На северу Покрајине, четири општине још нису добиле ни динар од Фонда за развој, предвиђеног искључиво за њих.

"У њему се налази око 4,7 милиона евра, али се тај новац не користи због правне процедуре која је настала као проблем неажурности службе Европске уније у Приштини", каже Александар Јаблановић, председник "Српске листе".

Србском представнику у Фонду, у последњих годину дана није омогућено да добије уговор са правима и обавезама као члану Фонда. Срби са севера траже основни уговор за свог представника и почетак расподеле средстава. Београд има поруку за Приштину.

"Уколико желе да имају учешће и подршку српске заједнице, морају ту подршку да заслуже подршком Срба на КиМ у њиховом настојању да опстану и остану и да живе нормално. Дакле, морамо да се одвикнемо од тога да све оно што је добро за Србе, мора нужно да буде лоше за Албанце", каже Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ.

На Косову је од 38 општина, 10 србских. У њима живи око 120.000 људи.