Двери: Под хитно донети закон о заштити презадужених породица!

Тим законом би се предвидело изузимање од извршења породичног места становања (куће или стана), као и основних прихода за живот. То значи да нико, па ни приватни утеривачи дуга који се судским извршитељима називају, не би могли да истерају породицу на улицу због намирења дуга. Тим законом не би могло да се деси да грађани буквално умиру од глади због конфисковања имовине и одузимања минималних прихода неопходних за голо преживљавање што се данас у Србији све чешће дешава.

Суштина овог предлога закона који Двери предлажу је да се терет кризе равномерно расподели и на дужнике и на повериоце, а не само на дужнике као што је данас случај.

Највећи повериоци у Србији данас су стране банке, које су у претходном периоду биле     главно средство за слабљење економије и осиромашење грађана. Треба подсетити да су стране банке износиле из Србије милијарде евра сваке године и остваривале енормне профите као што су држале камате које су највеће у Европи.

Зато - и банке морају да преузму одговорност и да понесу свој део терета економске кризе.

Двери се, кроз предлог овог закона, залажу за увођење институције личног стечаја.

Србија је познавала лични стечај још од средине 19. века. Још је 1873. године био усвојен Закон о народном благостању по коме „пет дана земље“ (подразумева се земља која се може преорати за пет дана рада), као и кућу са зградама и плацем од једног дана орања, нико и ни у ком случају није могао продати - ни држава, ни зајмодавац, ни сам власник. Законом је, дакле, био утврђен неотуђиви аграрни минимум који је сељак могао да обради за шест дана орања и који му нико није могао одузети!

Последњи је час да се доношењем закона о заштити презадужених породица који Двери предлажу негативне последице деловања судских извршитеља предупреде и грађани спасу дужничког ропства.

Идеја водиља за доношење овога закона мора бити заштита људског достојанства и институције породице, које представљају већу вредност од економске користи или трошкова.

Изузимање од извршења дало би стечајним дужницима привилегију да задрже одређену имовину, иако су њихови повериоци остали ненамирени. Ако се дужнику одузме све што поседује, он не може бити продуктивни члан друштва, већ постаје социјални случај на терету државе. Право изузимања обезбеђује дужнику имовину неопходну за физички опстанак, штити достојанство и културни идентитет дужника, омогућује његов финансијски опоравак и да опет заради доходак, а дужникову породицу штити од осиромашења.