И после Олимпијаде у Сочију – посао за нове хиљаде србских грађевинаца
Већ је постало уобичајено да се уочи сваке посете делегације ММФ-а по Србији прошири прави талас стрепње, као на пример пре недељу дана када се прочуло да та институција из Вашингтона инсистира на томе да се у следеће три године отпусти безмало 100.000 људи, па утолико више звучи логично да се пружи одговор на питање – има ли краја отпуштању и хоће ли се некада моћи говорити о масовнијем запошљавању? На сву срећу, постоје и такви случајеви, као што су најновији уговори склопљени у Москви, што значи да ни после Олимпијаде у Сочију, још ни изблиза није дошао крај ангажовању србских грађевинаца у Русији.
Дакле, у време када србска грађевинска индустрија у условима дугогодишње кризе доживљава прави крах, ипак се прво на изградњи олимпијских објеката указала шанса за њено уздизање из пепела, коју су србски неимари оберучке прихватили, а за то је довољно да се присетимо да су само за две године у Сочију изградили преко пола милиона квадратних метара хотелског и стамбеног простора у вредности од 750 милиона долара, при чему је такорећи сав грађевински материјал довожен управо из Србије.
А оно што је уследило сада у октобру, доказује да се ни после Олимпијаде и одласка светских спортиста, ни у ком случају не може говорити и о одласку србских грађевинских радника, него се напротив пре може рећи да њихово време тек долази. Наиме, како смо могли да чујемо, ужичким „Путевима“ је поверена изградња чак два капитална пројекта у Москви истовремено, чија вредност износи респектабилних 600 милиона долара, а конкретно се ради о подизању научно-истраживачког центра Сколково који представља руску варијанту чувене Силиконске долине, те о трогодишњој изградњи пројекта под називом „Срце престонице“, на којима ће укупно бити ангажовано 3.000 радника из Србије и Републике Српске. Наравно, при том за сагледавање целог мозаика треба узети у обзир да се на тај начин отварају радна места и у самој Србији, због просте чињенице да се скоро читав материјал шаље у Русију из домаћих погона, што подразумева још већи број запослених радника на поменутим пројектима.
Штавише, када свему томе додамо и податак да је недавно приликом посете Београду, руски министар саобраћаја Максим Соколов у обраћању јавности изнео своје очекивање и да ће на изградњи објеката и инфраструктуре за предстојеће светско фудбалско првенство, које се 2018. године одржава у Русији, такође узети учешће стручњаци и грађевинске компаније из Србије, онда постаје јасније да се масовније запошљавање може остварити управо са изласком на она тржишта где су Срби традиционално добро прихваћени.
И зато, сваки пут када кроз домаћи медијски простор изнова протутњи најава Међународног монетарног фонда о потреби отпуштања нових 100.000 људи, што је цифра од које би се најежили и у статистичким службама много просперитетнијих земаља од балканских, онда макар преостаје утешно сазнање да негде ипак постоји могућност за ангажовање српске привреде и увећање постојећег броја запослених. Јер како смо видели, Ужичанима је то у Русији већ пошло за руком.
Ратко Паић,
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Србија
- посао
- инвестиције
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Канцеларија немачког канцелара наводно је одбила да разјасни да ли је добила упозорења пре минирања руских гасовода...
Украјинске снаге извеле су ракетни напад на град Киров, изазвавши пожар у индустријском погону, који је у међувремену угашен, саопштиле су локалне власти....
Једна радница је погинула, а још три особе су у болници након ноћних напада на објекте компаније „Вајлдберис“ на југу Русије...
У ноћном нападу погођена су два брода, лучка инфраструктура, резервоари са горивом, логистички центар и обалска ракетна батерија, саопштила је Москва...
Кијев, који се суочава са недостатком новца, покушава да заради претварајући земљу у нарко-уточиште, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије....
Виктор Медведчук је навео да су експерименти на људима почели 2019. године...
Остале новости из рубрике »















