Ватикан и Савјет Европе- нова ера у токовима новца

Приручник ступа на снагу на Нову. 2015 годину и мора се примјењивати од тога дана у пословању и књиговодству. До тада ће Секретаријат за економију организовати и одржати едукацију о примјени приручника за све његове кориснике. Дакле, неће бити простора за: „Нисам знао, пардон!“

Сврха је и оспособити и привољети све који имају везе с ватиканским, односно црквеним финансијама да воде књиговодство и састављају економске и финансијске билансе на јасан и прегледан начин, „кохерентно и транспарентно“, како пише у писму двојице кардинала на које се у том погледу ослања папа Фрањо. Наиме, пише даље, „они којима су повјерени црквени ресурси одговарају за начин како се ти ресурси користе ."

Након повлачења Бенедикта XVI од будућег поглавара Католичке цркве се захтијевало чишћење Христова храма од финансијских скандала које су посљедњих година избијали на видјело. То је захтијевао и кардинал Хорге Марио Бергољо, који је и на том трагу изабран за папу и узео име Фрањо.

Увођење новог приручника је, истичу у Ватикану, само додатни корак након низа потеза предузетих у циљу примјене закона о спречавању „прања“ новца који је у својој новој верзији установио и независни стручни Одбор за финансијску безбједност. Сва та побољшања допринијела су да су оцјене које Ватикану даје Манивал (Стручни одбор Савјета Европе за процјењивање мјера против прања новца и финансирања тероризма) престале бити „тако-тако“ и постале позитивне, па је позитивно оцијењен и претходно веома упитан Институт за религијска дјела (ИОР, обично зван „ватиканска банка“), за који се Папа у почетку понтификата двоумио хоће ли га ликвидирати.

Најновији приручник и претходне мјере се, ипак, односе само на финансијске операције Свете Столице и на територију  Ватикана. Католичка црква располаже неописиво већим финансијским ресурсима у појединим државама, почевши од Италије – али над њима Ватикан нема никакву ни оперативну ни надзорну власт, нити их законодавно регулише, јер Католичка црква у свакој држави дјелује у складу с њезиним уставно-правним системом.

Међутим, ако је Ватикан одлучио да примјењује све ригидније норме и захтјеве Савјета Европе, нема никаквог резона да то исто од Католичке цркве, али у својим националним оквирима, не захтијевају државе, барем оне које су чланице тог истог Савјета Европе.

Ватикан се томе сигурно неће успротивити, тим прије што ниједан конкордат нити уговор са Светом Столицом не изузима  поштивања међународног и националног права. Дакле, само је питање политичке воље ако се у некој држави иде испод стандарда финансијске прегледности који је себи суверено наметнула Света Столица.