Ко у руско-србским војним маневрима види претњу Бриселу, НАТО и Косову?

Након успешне руско-српске војне вежбе под називом „Срем 2014“, која је у таквом формату одржана по први пут, а коју је извело преко четири стотине врхунских војника уз употребу савремених борбених средстава, већ на први поглед може се извести закључак да је она у Србији пропраћена у наглашеној тишини, док је у окружењу она описана са нервозним констатацијама да се ради о руском показивању мишића Европској унији са најзападније тачке на којој руски медвед може показивати своју моћ, па све до појединих оцена да маневри руско-српске војске представљају ризик за Косово и тамошње НАТО снаге.

Стога, погледајмо шта је у протеклим данима заиста показано на полигону Никинци код Руме, од чега су, како рекосмо, србски медији у приличној мери склањали поглед, а што су медији са западне стране света, сасвим супротно, пратили са широко отвореним очима. Дакле, на заједничкој војној вежби су коришћена борбена десантна возила која су на досад невиђен начин избачена из ваздуха помоћу специјалних падобрана, затим мобилни противтенковски ракетни системи и бацачи граната, те авиони „Иљушин“ и „Мигови“, уз учешће више врста хеликоптера, оклопних транспортера и полицијских борбених возила, што је било сасвим довољно да министар одбране Гашић изнесе оцену да су припадници Војске Србије „показали веома висок степен оперативних и професионалних способности“, те да командант руске ваздушно-десантне војске генерал-пуковник Шаманов закључи да су „српске и руске јединице показале повећан ниво компатибилности за време спровођења специјалних антитерористичких операција“.

То значи да је упркос чињеници да се ради о великим маневрима каквих на овим просторима није било у последњих тридесет година, ипак испуњен основни циљ вежбе, а он се састојао у повећању способности реаговања у кризним ситуацијама, путем размештања снага на делу територије фиктивне државе и уништења нелегалних оружаних формација. А колико је то важно за обе земље, подвукао је генерал Шаманов, рекавши да су се и Србија и Русија у претходном периоду суочавале са проблемом тероризма, и управо поделу искуства на том плану је навео као разлог због чега су руски војници дошли у Србију.

Међутим, иако су заједнички руско-србски војни маневри у Срему, први такве врсте у историји, представљали драгоцено подизање практичних способности и корисну размену искустава у борби против тероризма, они су, како се видело из разних реакција на другим просторима, протумачени као опасност за самопроглашену државу Косово и тамошње снаге Северноатлантске алијансе, те су на пример у загребачком „Јутарњем листу“ представљени чак и као претња званичном Бриселу. У сваком случају, без обзира да ли се ради о нечијим маштовитим претпоставкама, можда би се и такве оцене могле посматрати као својеврсни комплимент који говори у прилог успешности и озбиљности протеклих војних маневара. А да ће руско-србска војна сарадња имати свој логични продужетак и у будућем времену, види се из званичног саопштења у коме се наводи да Русија планира да настави са заједничким вежбама две армије током следеће године, али овог пута на територији Руске Федерације.

Према томе, оправдано је очекивати да ће високе оцене које су једногласно додељене руским и србским елитним војним јединицама на протеклим маневрима у Србији, у догледно време бити подигнуте на још виши степен.

Ратко Паијић,