Ко ће остати код разбијеног корита?

Датум 27. јуни 2014. године постао је за Украјину, Грузију и Молдавију меморијални датум у њиховој историји. Управо тог дана државе су потписале споразум о асоцијацији и слободној трговини са ЕУ. Ипак какав допринос ће овај документ дати развоју земаља бившег СССР? Прогнозе тим поводом врло су неутешне.

Очигледно је да је евроинтеграција данас у моди. Посебно је овај тренд распрострањен на постсојветском простору. Ипак, ради чега је Украјини, Грузији и Молдавији потребна асоцијација са ЕУ? У првом реду то је продубљивање трговинских и економских односа. Али, како се каже, не треба тражити преко хлеба погачу. Асоцијација тих земаља са ЕУ у сваком случају повлачи за собом погоршање односа са Русијом. А овај фактор очигледно не користи ни Украјини, ни Грузији, ни Молдавији. Европски стандарди су прилично високи и велико је питање да ли ће им одговарати роба из исте те Украјине. Ако неодговарајуће стране ипак буду пронађене, украјинским произвођачима остаје само да се позабаве доброчинством и да деле своју продукцију бесплатно. Јер биће изгубљено не само европско, већ и руско тржиште, а затим и своје сопствнео. Сама Европа тешко да планира да преузме на себе одговорност за економске последице таквог споразума, каже експерт Међународног института за хуманитарно-политика истраживања Владимир Брутер.

Истискивање Русије доводи до тога да Европа треба да преузме на себе ове обавезе, а она не жели да их преузима на себе. Европа жели да Русија  буде у потпуности истиснута, али да буде лишена неких традиционалних предности које је имала на рачун тога што Русија добро познаје ова тржишта. Али Европа није у стању да замени Русију, зато се добија врло сложена композиција која свим земљама само ствара минусе. Зато што оне не могу да доносе одлуке у одређеним ситуацијама.

Приликом потписивања споразума о асоцијацији са ЕУ премијер Грузије Иракли Гарибашвили је изјавио да ће ускоро земља постати пуноправни члан ЕУ. Очигледно такве планове гаје и Украјина и Молдавија. Ипак сама ЕУ тешко да чека раширених руку све ове државе, уверен је директор Међународног института за Новије државе Алексеј Мартинов:

- Никаквих перспектива у том смислу нема, у томе се састоји све лукавство. Асоцијација са ЕУ и чланство у ЕУ су семантички сличне речи, али то су врло различите ствари. Уопште ЕУ данас се налази у прилично кризном стању, имам у виду политички савез држава. Веома сумњам да у наредној деценији ЕУ ће некога примати у свој састав. Мислим да ће пре тенденција ићи у супротну страну. И то да ни Грузија ни Молдавија никада неће бити чланице ЕУ, у то сам сигуран. Оне тамо једноставно никоме нису потребне.

Споразум о асоцијацији Украјине, Грузије и Молдавије са ЕУ директно противречи низу споразума о олакшаним условима вођења трговине и другим економским дејствима са читавом Царинском унијом. Значи, није искључена варијанта ревидирања постојећих договора Русије са тим државама. У најгорем случају они могу једноставно да буду анулирани. Али, упркос сопственим интересима, Украјина, Грузија и Молдавија иду на уступке који ће само погоршавати ситуацију унутар тих земаља, каже Владимир Брутер.

- Реакција на интеграционе европске тежње је различита. Видимо до чега је то довело у Украјини. У Грузији сада такође постоји ако не криза парламента и владе, онда нерешена ситауција. Поред тога, људи који су иступали са отворене антируске позиције, уклоњени су са власти и против многих од њих воде се судски поступци и истраге. Што се тиче Молдавије, тамо ће 30. новембра бити избори. И на њима очигледно присталице европског избора осећају озбиљне тешкоће.

Како кажу експерти према резултатима анализе ових споразума, штете је много више него користи. Разарају се већ устаљене економске везе. А политика по принципу ината није резултативна.

Диана Горшечникова,