Ирбис у опасности

Руски снежни леопард (ирбис) налази се на ивици нестанка. На узбуну позива Сајано-Шушенски национални парк у којем обитава ретка звер. Опасност потиче од ловокрадица, које постављају замке ради лова на животиње. У њих доспевају и ове мачке унете у црвену књигу.

Сасвим их је мало – свега 7-8 примерака који обитавају на територији Сајано-Шушенског националног парка. Популацију ирбиса одржавала је женка по надимку Стара: редовно је могла да окоти по два-три младунчета. Прошле јесени, покушавајући да се ослободи замке коју су поставиле ловокрадице, она је повредила кожу, дошло је до инфекције и животиња је највероватније угинула. Експедиција сарадника националног парка која је имала за циљ да је пронађе, није дала резултате, рекао је за Глас Русије научни сарадник Сајано-Шушенског националног парка Тимур Мухамедијев:

- Имала је два младунчета када их је извела из легла. То је фиксирала фотоклопка у октобру прошле године. Тада је она још доспевала на снимке. Када смо добили одзволу да ухватимо женку како бисмо јој помогли, већ је било касно. Експедиција се упутила на лице места, али њу није пронашла. Она је очигледно угинула, као и младунчад: пре него што напуне годину дана они без мајке не преживљавају. Имали су око пола године, тако да су угунили од глади.

Губитак Старе је прва трагедија, сматра управа националног парка, без ње популација ирбиса може да нестане.

То је била женка која је једном у две године давала потомоство. Од како је била регистрована на територији националног парка, окотила је три пута по три младунчета, и једном, последњи пут, два, али они нису преживели. То је била успешна, плодна женка.

Према подацима фотоклопки, после смрти женке, у Јенисејским планинама су остала четири одрасла ирбиса. Деца Старе, достигавши годину и по дана, отишла су на друге територије, у националном парку их не фиксирају. Ипак на лето је пронађена нова млада женка са младунцима. Има их троје – постоји нада да ће се бројност ирбиса стабилизовати. Младунци све чешће доспевају под објектив фотоклопки. Једном у три дана заједно са мајком одлазе у лов. Мајка учи малишане да преживљавају у дивљини.

Ипак, опасност постоји и даље. Циљ ловокрадица је дивокоза која се лови ради извлачења мускусне жлезде мужјака. Користе је у парфимерији и кинеској народној медицини. Један ловокрадица постави око хиљаду замки на путу животиња у сезони. Ловокрадице постављају замке тако да звер улази у њих главом, и петља се стеже. Највећа је штета што је ирбис случајна жртва ловаца. У ове замке упадају не само жељени мужјаци дивокозе, већ и женке, младунци, које једноставно бацају. Жртве су и ретке животиње из породице мачака.

- Треба пооштрити казне за ловокрације, сматрају сарадници националног парка, у противном, ирбис ће моћи да се види само у зоолошком врту.

А за сада излаз из ситуације сарадници виде у томе да свим руским ирбисима поставе електронске огрлице. Према сигналима животиња може да се прати и у случају потребе да јој се пружи помоћ. Невоља је у томе што територија националног парка износи на стотине километара – тешко је брзо стићи до животиње која је доспела у невољу.

Јелена Ковачић,