Новосадска гаража крије тајну сателита „Тесла”

Први србски сателит постоји, прављен је три и по године, дело је групе ентузијаста и скрива се у гаражи породичне куће конструктора Славка Стојанова.

Породична кућа пројектанта и инжењера Славка Стојанова из Новог Сада само је на први поглед обичан дом. Али гаража у дворишту крије прворазредну научнофантастичну тајну. Тешко да би знатижељни на први поглед схватили о каквом уређају је реч, нити су димензије мистериозне стварчице превише импозантне, па би се могло претпоставити да је реч о заборављеном анласеру међу старим уређајима, што је сасвим уобичајен технолошки отпад једне просечне породице.

Само оштро око научника може препознати да је справа готово спремна да се из новосадског гаражног лансирног центра, катапултира у васиону.

Прича о првом србском сателиту се заиста распламсава, не само због тога што је млади промотор свемирског програма Стефан Влајковић осумњичен за фалсификовање оцена, па је лансирање свемирских куглица – наносателита доведено у питање. Међутим, неколико година пре него што се десила ова бламажа са Остапом Бендером српске науке, како су Стефана већ прозвали – на једном од форума часописа „Астрономија”, постављено је питање: „Да ли би Србија могла да направи нешто у области космичке технологије?”.

Веома брзо, формиран је тим ентузијаста за пројектовање „Првог србског сателита”. Члан овог тима, мр Дејан Илић, каже да је пројекат назван: „Први србски сателит ’Тесла’”.

– До краја 2008. године, неколико људи из сопствених извора је израдило „пико сателит”. То је мали сателит који не сме да пређе масу од једног килограма. Његова израда трајала је 3,5 година, склапан је у подруму куће Славка Стојанова у Новом Саду. Сателит сада остаје у гаражи, као трула успомена на неуспели покушај буђења српске науке и привреде и покушаја извоза српске памети у свет – каже Илић. Е сад, да би сателит отишао у космос, мора да се закупи супермодеран космички центар, а у то време најјефтинија ракета која је могла да понесе сателит „Тесла” била је руска ракета-носач „Дњепар”. Цена лансирања износила је праву ситницу, око 50.000 долара.

Међутим, паралелно са израдом „Тесле”, катедра за системе наоружања Машинског факултета у Београду почела је са припремом свог пројекта под кодним именом „Спартак”. Реч је о програму израде ракете-носача сателита. Шеф овог пројекта професор др Ђорђе Благојевић каже да је пројекат „Спартак” још у теоријској фази, јер је држава дала скромна средства за рад. Зато овде није реч о никаквој васионској сензацији, већ о научном раду чије резултате можемо очекивати тек за неколико година.

– Експерименти и истраживања ће се водити у Војнотехничком институту у Жаркову, а нека у лабораторијама Машинског факултета у Бубањ Потоку – каже професор Благојевић.

Овај експерт за ракетно наоружање објашњава да је пројекат пре свега изузетно значајан за науку и привреду. Идеја професора Благојевића је да Србија изради систем са максималним коришћењем комерцијалних технологија, тако да се цена ракете спусти неколико пута.

– Ракета „Спартак” би могла да покрије опсег сателитских орбита до неколико хиљада километара – каже он.

„Тесла” је, ипак, пао у заборав иако инжењер Илић тврди да је идеја била да иза свега стане држава, да се оснује национална свемирска агенција…

– Нажалост, одговора није било – жали инжењер Илић.  

А да је некадашња амбиција Србије и Југославије да борави у бестежинском стању била све – само не комедија – сведочи неколико догађања у Београду, када су гостовале ондашње међународне звезде космонаутике. Тако је, подсећа још један учесник пројекта „Тесла” Грујица Ивановић, сада далеке 1967. године у Београду отворена прва изложба „Космос миру”, на којој су своје експонате приказале свемирске посаде и СССР-а и Американаца. Следећа изложба одржана је јуна 1971. године, а поред Совјета, на изложбу је дошао и амерички астронаут Томас Стефорд, командант мисије „Аполо-10”, током које је маја 1969. године, обављена генерална проба пред прво спуштање Американаца на Месец.

Наша технологија тада није скривана у породичним гаражама, јавност се није подсмевала научницима занесењацима који нису имали потребу да фалсификују дипломе, а чак је по градовима и селима, уместо отварања задруга, подстицано – оснивање ракетних клубова.

У село Лозовик су тако „слетали” такви ликови, попут космонаута Николајева, Титова и Севастјанова, али не да би купили кромпир велики као диња, већ да би посетили први музеј космонаутике у руралном подручју.

----------------------------------------------

Чланови тима „Тесла”

У почетној фази пројекта „Тесла” учествовали су пројектант Славко Стојанов, конструктор Бранислав Којадиновић, менаџер пројекта мр Грујица Ивановић, уредник часописа „Астрономија” Саша Зоркић. Врло брзо су се прикључили конструктор, Предраг Љубојевић, конструктор-моделар, Радивоје Јарић, инжењер мр Дејан Илић и математичар доцент др Александар Савић.

Александар Апостоловски