Како се у Србији чува нуклеарни отпад?

У Србији се сваке године ствара до неколико стотина кубних метара радиоактивног отпада који долази из медицинских институција, научно-истраживачких организација и индустрије.

Заједно са нуклеарним отпадом из Института „Винча“, у складиштима је више од 2.000 кубних метара радиоактивног отпада. „Нуклеарни објекти Србије“ добили су лиценце за складиштење тог oтпада, јавља Радио-телевизија Србије.

Лиценцом коју су добили „Нуклеарни објекти“ за складиштење радиоактивног отпада и безбедно складиштење јаких извора зрачења испуњени су услови за безбедно чување више деценија старог нуклеарног отпада у Институту „Винча“, а по стандардима Међународне агенције за атомску енергију.

Два стара хангара још крију нуклеарне тајне бивше Југославије. Одавно су пуна, а шта је у њима знаће се после премештања тог отпада у нови хангар, који је грађен четири године и у који је уложено два и по милиона евра.

Вршилац дужности директора ЈП „Нуклеарни објекти Србије“ Далибор Арбутина рекао је да је планирано да се у току 2015. пусти у рад постројење за прераду отпада.

„У том постројењу ће се третирати отпад из старих хангара и онда се смешта у нове. То постројење за прераду отпада ће бити завршено од донација Европске комисије односно ИПА фондова и Међународне агенције за атомску енергију“, навео је Арбутина.

Требало би да тај посао буде завршен у наредне три године.

Специјалиста физичких наука Душко Кошутић рекао је да се отпад ствара у медицини, у индустрији, у науци. То су све установе које користе радиоактивне изворе, а користе их и када им више нису потребни.

„Смањи им се активност. Тада не могу да се користе. Једино место где могу да се одлаже јесте хангар за стокирање радиоактивног отпада. Радиоактивног отпада ће увек бити, радиоактивни извори се користе, отворени извори зрачења у медицини“, каже Кошутић.

Искоришћено нуклеарно гориво из „Винче“ 2010. враћено је у земљу порекла — Русију. Треба очистити и нуклеарне реакторе који не раде већ 30 година.

У хангару се налази осиромашени уранијум који је прикупљен са југа Србије, подручја које је гађано 1999. године.

Рок за уклањање више хиљада радиоактивних громобрана истекао је прошле године, а складиште у „Винчи“ је једино место где могу да се склоне. Ипак, „Винча“ је и даље само привремено решење за сав нуклеарни отпад.

Илија Плећаш са Института за нуклеарне науке „Винча“ каже да би, без обзира на третман радиоактивног отпада, ово требало да буде само успутна станица.

„Надам се да ће Влада Србије подржати нашу идеју, принцип да се у наредном периоду направи трајно одлагалиште за радиоактивни отпад, тако да он не буде 12 километара од центра града, него негде у Србији на одговарајућој локацији. Трајно одлагалиште може да буде и на неком месту као што су неки напуштени рудници“, напомиње Плећаш.

У „Винчи“ може да се чува искључиво нуклеарни отпад из Србије. Законом о заштити од јонизујућег зрачења и нуклеарној сигурности, увоз радиоактивног отпада најстроже је забрањен.