Хилари Клинтон, "мајсторица" за ратна питања

Кандидат за председника САД Хилари Клинтон хоће да буде „шампион свакодневне Америке“. Скромна и спремна да слуша, блиска обичном народу, радницима и сељацима — то је идентитет који шаљу пропагандне поруке чији је циљ да се избрише слика о Клинтоновима као припадницима америчког џет-сета, окруженим ведетама и вуковима са Вол стрита.

Тим који ради на њеној кампањи учиниће све да промени представу о хладној, арогантној и неприступачној политичарки каква о њој влада.

Посла ће имати и да је представе као политичара кога није прегазило време — Клинтонова је најстарији кандидат за америчког председника од краја Другог светског рата.

Јастреб америчке политике

Хилари Клинтон ће се у кампањи ослонити на наслеђе свога мужа, Била Клинтона. На плану спољне политике, ово наслеђе одликују интервенционизам и идеја о америчкој изузетности, концепти којима су правдали ратове у свету након завршетка хладног рата.

Клинтонова важи за једног од најратоборнијих јастребова америчке спољне политике.

Као „прва дама“ охрабрила је свог мужа и државну секретарку Медлин Олбрајт да нападну војску босанских Срба 1994. године и бомбардују Југославију 1999. године.

„Инсистирала сам да бомбардују“, објаснила је касније да је рекла мужу на телефонској вези из Африке.

За балканско поглавље Клинтонове спољне политике везује се и њен покушај да посету Тузли 1996. године лажно опише.

„Сећам се да смо слетели уз снајперску ватру…“ испричала је у председничкој кампањи 2008. године описујући тај догађај као сцену из ратног филма, у коме је морала да бежи од снајпера. Проблем је што је ову епизоду измислила, јер се на снимцима видело да њу, њену ћерку Челси и певачицу Шерил Кроу дочекује босанска делегација са дететом које јој се обраћа. Клинтонова је после овог открића тврдила да је у питању мањи гаф.

Сила бога не моли

Босанска епизода, као и улога коју је себи приписала у мировном процесу у источној Ирској, били су главни аргументи  да је спремна да стане на чело америчке војске.

Клинтонова је и  један од највећих заговорника ширења НАТО-а на исток Европе, што је довело до тензија са Русијом и рата у Украјини. Исте године када је Северно-атлантска алијанса бомбардовала Београд приступиле су јој Пољска, Мађарска и Чешка Република, и поред обећања које је 1989. године Русима дао Џорџ Буш Старији да се НАТО неће ширити на исток.

Као сенаторка Њујорка била је и један од најоштријих заговорника рата у Ираку, на истој линији са америчким неоконзервативцима. У Сенату је заговарала бомбардовање Ирака наводећи као разлог Садамово хемијско оружије и  нукеларни програм, оптужбе које су се потом показале лажним.

Један од аргумената које је тада навела било је њено осмогодишње искуство поред мужа који се бавио важним националним питањима.

Клинтонова се „прославила“ и поређењем Путина и Хитлера на почетку кризе у Украјини. Као државни секретар САД од 2009. до 2013. године активно је радила на смени режима и ширењу НАТО-а у овој земљи.

Једна је од најзаслужнијих америчких политичара за обнављање политике хладног рата, која поново дели Европу.

Допринела је погоршању америчко-руских односа који у овом тренутку „не могу бити гори“, како је за  Спутњик рекао Владимир Џабаров из Комитета Савета Руске Федерације за међународне послове.

Ана Оташевић,