
Поводом 85. годишњице смрти Владимира Владимировича Мајаковскпг, песника светионика новог времена
У Москви је штампан албум-каталог стваралачког наслеђа Људмиле Мајаковски, старије сесте великог песника
У поеми „Облак у панталонама“ (Облако в штанах), том стиховном манифесту футуризма, будући највећи песник совјетске епохе, Владимир Владимирович Мајаковски (1893-1930), овековечио је у дистиху своје две сестре, Људмилу и Ољу, тако да су постале најславније сестре неког песника у историји књижевности:
„Кажите сестарма, Људмили и Ољи / он не зна где да се дене /“.
Наш одавно прослављени бард, Матија Бећковић, у младости раној, као млад поета, мењао је разне преобуке, па је и футуристичку једне сезоне пробао, и из љубави, да ли према поезији Владимира Владимировича, или његовим сестарма, као лирским јунакињама, наравно, својим кћеркама близанкињама неденуо имена Људмила и Оља.
Портрет песникове сестре Људмиле
Паметна, загонетна, тајанствена, она нас проницљиво посматра са корица своје књиге. Жанр ове публикације је одредио сам састављач А. П. Аксјекин: то је албум-каталог стваралачког наслеђа старије сестре великог песника - Људмиле Мајаковски.
Ученица Строгановки, слиакарка текстила, она је 40 година руководила сложеним аерографичким одељњем „Трогорне мануфактуре“ и „Црвене руже“.
У опреми књиге задржан је стил старинских албума.
Жена јаког карактера, тананог укуса, обдарена и маштовита
То су били тешки послови које су и мушкарци једва савладавали. Али су их поверили једној жени, талентованој, прекрасно образованој, пуној воље и ентузијзма, Људмили Мајаквски, коју су поред јаког карактера красили танани укус, обдареност, и богата машта.
Занимљиво је посматрати групне фотогратфије 30-их година на којима је међу „сто мушкараца“ само једна жена.
Она, Људмила Мајаковски.
Излагане у Паризу 1925. на Међунродној изложби декоративно-примењене уметности, њене су ослкиане тканине привлачаиле велику пажњу посетилаца. На тој изложби публику су задивиле и рекламе Мајаковског и Родченка за које су награђени медаљама.
Богатство музеја Мајаковског
У предговору књиге Светлана Е. Стражњева зхаваљује судбини што је сав домаћи архив Мајаковског завештала музеју.
А он садржи 15 хиљада јединица међу којима су још непубликована Волођина писма и белешке. Написана на брзину, она су врло кратка, али сваки редак одише срдачношћу, љубавју и топлином.
Сав Људмилин живот је протекао у жртвовању за породицу
Цео Људмилин живот је протекао као пожртвовано служење породици.
После трагичне смрти оца, Владимира Константиновича, сва породица-мајка и троје деце је остала без средстава за живот. Људмила је била најстарија. Њени поступци, њени приоритети су одредили судбину породице.
Они више нису остали у Грузији, него су прешли у Москву, потуцају се по туђим становима, уче, зарађују по који грош за преживљавање.
Али никад не напуштају виское принципе, достојанство и моралне стандарде које су поставили њихов отац и мајка им, Александра Алексијевна.
Љубав сахрањена у очевом гробу
Од вољених мушкараца Људмила није тражила сажалејње него благородан заједнички жвот и разумевање.
Задивљује сам стил приповедања, чак ритимички постројене реченице, својствене класичним романима.
У књизи А. П. Аксјенкина се наводе неколико писама Борису Глушковском, певачу, оперском уметнику која му је писала из Грузије у Петербург. Своје последње нежно писмо напсала му је уочи његове женидбе са другом изабраницом:
„Орпостите ми сва дечја маштања моја, слепо детиње веровање у људе, нека све буде сахрањено у очевом гробу у Кутаиси.
Ја сам дала реч на очевом гробу. Јер је иначе и све сахрањено овде:и љубав сама, безгранична, слепа љубв татина према мени, и оваква љубав моја према Вама. Добро сте чули:сахрањено!“ (1906, у 22. години живота).
Све сама разочарања
Доживеће она још љубави и разочарања. Тако 24. августа 1929. по поврстку из Сочија са летовања , Људмила уочи свог 45. рођендана записује у свој дневник:
„... ја сам тако усамљена, немам ни пријатеља ни вољеног човека. Што сам их више волела, они су све мање волели мене. Од те борбе и ишчекивања сам се уморила. Желим мир у души без бола и увреда.“
Велику радост Људмили Владимировној донела су јој предавања која је држала на Уметничкој академији ко и рад на припремању за публиковање сабраних дела свога брата, Владимира.
Европска афирмација стигла тек после смрти
У музеју Мајасквског на Лубјанском прелазу отворена је значајна експозиција посвећена песниковој старијој сестри , на којој се посетиоци диве прелепим тканинама које су изаткане и осликане по њеним нацртима. Управница музеја Светлана Е. Стрежњова пише:
„Европску афирмацију је стигла тек после смрти кад су на изложбама у Оксофорду и у Италији први пут били представјени цртежи тканина из њене личне колекције.
Изложбе су и Италији одржане 1987. у Риму, Фиренци, Пезару и Турину, а Итаљани су ту изложбу назвали „Одежда ревилуције“.
Славни модни креатор Ђорђо Армани од свих материјала је запазио колекцију тканина Људмиле Владимировне.
У Америци је изашла књига- каталог „Жена руске авангарде“ на којој се налази њен портрет.
Обратите пажњу: на изложби је Људмилин портрет, акварел Мајаковског из 1911. Артистичан, прави авангардни портрет.
Бранко Ракочевић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »

















