СПЦ отвара дијалог са Римокатоличком црквом

Вишедневно редовно заседање Сабора Српске православне цркве је завршено, а донето је низ значајних одлука међу којима је отварање дијалога с Римокатоличком црквом, обнављање дијалога с македонском црквом у расколу и разматрање могућности деловања представника СПЦ у Бриселу.

Како је саопштено, Сабор је одлучио да прихвати дијалог с Римокатоличком црквом, односно с Хрватском бискупском конференцијом, поводом намере Римокатоличке цркве да канонизује контроверзног кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ.

У ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију, а разговараће се о Степинчевој улози у том трагичном раздобљу и то у контексту србско-хрватских односа у 20. веку.

У саопштењу СПЦ наведено је и да је Сабор на заседању, од 14. до 29. маја, разрешио владике Филарета и Георгија и изопштио бившег владику рашко-призренског Артемија и црноречког игумана Николаја.

За председника сталне саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, за председника Одбора за Јасеновац — епископ славонски Јован, док је за питања изучавања јасеновачких логора смрти у Градини, на босанској страни, и даље надлежан епископ бањалучки Јефрем.

СПЦ саопштава да је Сабор одлучио да прихвати предлог архиепископа Стефана о наставку дијалога у циљу превазилажења црквеног раскола и успостављања канонског поретка у Македонији, пошто је за то испуњен услов, а то је пуштање из притвора архиепископа охридског Јована.

Како се наводи, СПЦ ће у том дијалогу представљати митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи бачки Иринеј и захумско-херцеговачки Григорије, а уз њих ће, као представник канонске Охридске Архиепископије, бити и епископ стобијски Давид.

Начелно је, како је саопштено, одлучено да се размотри могућност деловања представника СПЦ у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама ЕУ, у сарадњи са представништвима неких других православних цркава, а по потреби и са представништвом Ватикана као државе.