HRW тражи од Бајдена да упозори Вучића да људска права у Србији напредују брзином пужа

HRW истиче и да су новинари суочени с политичким уплитањем у њихов посао, наводећи као примере укидање емисије „Утисак недеље“ Оље Бећковић, јавне критике Вучића на рачун мреже BIRN, сајбер нападе на сајтове који су писали о плагијату докторског рада министра унутрашњих послова Небојше Стефановића или су критиковали одговор власти на поплаве у мају прошле године.

ОРГАНИЗАЦИЈА Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch HRW) позвала је потпредседника САД Џозефа Бајдена да од србског премијера Александра Вучића тражи да предузме конкретне кораке у циљу заштите људских права, која, према њиховој оцени, у Србији напредују брзином пужа.

„Америчка администрација би требало да Београду скрене пажњу на лоше стање људских права и изврши притисак да испуни своје међународне обавезе у тој области. То значи инсистирање на конретним корацима како би се окончала некажњивост ратних злочина, истражили и поцесуирали случајеви лошег поступања према мигрантима и тражиоцима азила, да би се убрзале истраге напада на новинаре и да би се искоренила дискриминација Рома“, изјавила је Лидија Гал, истраживач HRW за Балкан и источну Европу.

У отвореном писму америчком потпредседнику које је данас објављено, HRW је позвао Бајдена да током разговора с Вучићем ове седмице у Вашингтону апелује на србског премијера да убрза истрагу ратних злочина, посебно против војних и полицијских званичника који можда сносе командну одговорност за злочине током рата у бившој Југославији.

„Процесуирање ратних злочина омета недостатак политичке воље, слаби механизми заштите сведока и очигледна заштита високих званичника који су умешани у тешке злочине“, наводи се у писму.

Такође се од Бајдена тражи да инсистира на темељној истрази преноса тела стотина Албанаца с Косова у централну Србију 1999. у покушају да се прикрију убиства цивила.

HRW наводи и да, „упркос обећањима премијера Вучића, нико није приведен правди“ због убиства тројице браће Битићи, америчких држављана албанског порекла који су ухапшени а затим убијени у Србији 1999.

„Веродостојне оптужбе Фонда за хуманитарно право против начелника Генералштаба Војске Србије Љубише Диковића у вези с ратним злочинима на Косову су још један разлог за бригу, посебно имајући у виду помоћ коју САД пружају србској војсци“, наводи HRW, позивајући америчке власти да од Србије захтевају истрагу тих навода.

HRW је позвао Бајдена да током сусрета с Вучићем апелује на истрагу навода о полицијском малтретирању тражиоца азила и миграната, који су, према наводима HRW-а, били жртва напада, претњи, увреда, изнуђивања, ускраћивања права на азил и присилног враћања у Македонију.

У писму се истиче да је истраживање HRW-а показало да новинари у Србији раде у „непријатељском окружењу“ и позива Бајден да апелује на ефикасну, независну и темељну истрагу свих напада и претњи новинарима и медијима, укључујући сајбер криминал.

Организација је од октобра 2014. до марта 2015. разговарала с 28 новинара који су описали физичке нападе и претње, укључујући претње смрћу, због извештавања о осетљивим питањима као што су ратни злочини и корупција власти.

„Одговор државе на нападе и претње новинарима изгледа да је био слаб“, наводи се у писму.

HRW истиче и да су новинари суочени с политичким уплитањем у њихов посао, наводећи као примере укидање емисије „Утисак недеље“ Оље Бећковић, јавне критике Вучића на рачун мреже BIRN, сајбер нападе на сајтове који су писали о плагијату докторског рада министра унутрашњих послова Небојше Стефановића или су критиковали одговор власти на поплаве у мају прошле године.

У писму се амерички потпредседник позива и да од србских власти тражи да предузме кораке у циљу обезбеђивања приступа јавним службама, здравственим и образовним институцијама свим грађанима, без обзира на етничку припадност, старост или радни статус. То се посебно односи на Роме, којима, како се додаје, треба обезбедити адекватан смештај у случајевима присилног исељења.

„Заштита права у Србији напредује кораком пужа. Администрација САД би требало да појасни Београду да наставак добрих односа двеју земаља такође зависи од мерљивог побољшања стања људских права у Србији“, казала је Гал.