Зашто је два милиона Европљана против ТТИП-а?

У 14 држава ЕУ прикупљено је два милиона потписа у оквиру европске грађанске иницијативе против закључивања Трансатлантског трговинско-инвестиционог партнерства (ТТИП) са Сједињеним Америчким Државама.

Један од иницијатора ове акције Герд Хофман, председник баварског одељења невладине организације „Више демократије“, каже за Спутњик да критикује ТТИП због тога што овај уговор носи погубне последице по демократију.

„Притом, имам у виду процес који се тиче регулисања комерцијалних спорова, а који предвиђа поступке ван традиционалних судских институција. Такви арбитражни процеси дају могућност корпорацијама да туже државе, ако би зарада опала након увођења неког новог закона. У оквирима немачког законодавства не постоји таква могућност и сличне процесе корпорација против држава не предвиђа ниједна чланица ЕУ“, додаје Хофман.

Он истиче да предлог федералног министра економије Зигмара Габриела, да се ради на стварању међународног трговачког суда, делује као „ометајући фактор“.

„Ово би на крају довело до стварања паралелног судског система који не би био под неком вишом контролом и који би подривао наше демократске инструменте правне државе. Осим тога, ми критикујемо увођење такозване регулативне сарадње, коју такође предвиђа овај уговор. Према одредбама овог предлога, требало би да буде оформљена комисија коју би чинили представници политике и економије и која би служила као брана увођењу било ког закона који би стао на пут економским интересима. И овај би корак нанео штету демократији, слободама и правима грађана, јер се на овај начин заправо парламенти националних држава потпуно лишавају овлашћења“, сматра Хофман.

Он додаје и да постоји бојазан да би посредством овог уговора уследио нови талас приватизације који би ишао све до општинског нивоа.

„Овај уговор предвиђа приватизацију друштвене инфраструктуре, социјалне заштите итд. На овај начин би општине у одређеном обиму биле лишене својих овлашћења и биле би ограничене на ниво самоуправе“, оцењује Хофман.

Он додаје да су чак и чланови Европског парламента, уз тешку муку, успели да остваре приступ већ обрађеним сегментима документа.

„Они овај документ добијају на увид само у предвиђеним просторијама, као што је на пример америчка амбасада у Берлину. Све се крије и то нас плаши. Додатна бојазан постоји и због могућности да ратификација буде обављена по убрзаном поступку, будући да се за то залаже наша канцеларка. Управо Ангела Меркел жели да овај документ буде потписан до краја године“, закључује Хофман.