Развојна банка БРИКС-а — финансирање одрживог развоја

Ускоро почиње са радом Развојна банка БРИКС-а, а њен потпредседник Пауло Ногеира Батиста Јуниор, каже у интервјуу Спутњику да се у овом тренутку формира привремена администрација, а да парламенти држава-чланица до краја јула треба да ратификују одговарајуће споразуме.

Какву улогу ће играти Развојна банка БРИКС-а?

— Државе чланице БРИКС-а стварају развојну банку као још један канал финансирања пројеката одрживог развоја и инфраструктурних објеката у земљама у развоју. Према статуту, било која држава, укључујући и развијене, може да постане члан банке БРИКС-а. Иако је банка отворена за друге земље, кредит могу да добију само државе у развоју.

Медији су писали да је инвестирање сопствених средстава услов за учлањивање у банку. Колико је то тачно?

— За разлику од модела Азијске банке за инвестиције у инфраструктури (АБИИ), банка БРИКС је пре свега намењена државама-чланицама, што је предвиђено споразумом који је потписан у јулу 2014. године на самиту БРИКС-а у месту Форталезе. АБИИ је одмах након стварања омогућила другим државама да постану чланови банке, укључујући и оне које се не налазе у Азији. Али АБИИ и Развојна банка БРИКС имају много сличности. Оне су заинтересоване да се њима придруже друге земље. Тачно је да би држава-кандидат требало финансијски да учествује у реализацији пројекта. Што се тиче услова и количине новца, то је питање преговора унутар БРИКС-а, које ће се од следеће године решавати посебно са сваком државом која жели да учествује у раду банке.

На којим још пројектима радите као потпредседник банке?

— Сада се формира такозвана привремена администрација, а њу чине председник којег је поставила Индија и четири потпредесника, које су поставиле остале чланице БРИКС-а. Од јула они ће почети са радом у Шангају. Њихов задатак је да проуче све детаље и припреме банку за рад. Узимамо у обзир искустава других финансијских институција, попут Европске банке за обнову и развој. Идеја је у томе да банка буде у потпуности спремна да функционише од првог дана рада. Све државе праве кораке у том правцу. Требало би да парламенти држава-чланица БРИКС-а до краја јула ратификују одговарајуће споразуме.

Прихватајући функцију једног од потпредседника банке, морате да напустите ММФ. у којем сте представљали Бразил и још десетак држава.

— Више од осам година сам радио у ММФ-у. Генерално, то је било позитивно искуство. Али није било лако, зато што се Вашингтон одлучно противи променама. У том смислу економска криза 2008. године је много помогла, јер је пољуљала самопоуздање Европљана и Американаца који су имали водећу улогу у организацији. Али, уследило је разочарање због недостатка напретка у реформама унутар ММФ-а. Иако државе чланице БРИКС-а цене ММФ и Светску банку, није случајно што смо одлучили да створимо нове институције, попут Развојне банке и Фонда резервних валута. Ништа страшно се не би десило ако би ММФ и Светска банка показали већу прилагодљивост новим изазовима 21. века. Али тиме што стварамо институције, не радимо против било кога. Напротив, институције БРИКС-а су отворене за сарадњу и чак заједничко деловање са већ постојећим структурама, уколико то одговара нашим интересима.